Cvetna inspiracija,  Putovanja

Cveće i bašte Sicilije

Na Siciliji vas dočekuje veličanstveni cvetni šou, od divljeg cveća na livadama i oko ostataka antičkih hramova u proleće, do velikih slapova cvetnih žbunova jarkih boja na leto. Cveće Sicilije predstavlja živo botaničko nasleđe ovog prelepog ostrva.

Usled mediteranske klime sa dugim, toplim i sušnim letnjim mesecima i vrlo malo padavina tokom zime, biljke cvetaju u takvom obilju da je to zadivljujuće. Prava destinacija za sve ljubitelje cveća. I nije to samo cveće u baštama i dvorištima, nego je sve u cvetu uz puteve i jaruge, na napuštenim ili pustim zemljištima, uz polusrušene zidove… U pitanju su cvetni žbunovi ili penjačice koje su robusnog rasta i sa bezbroj cvetova na njima. Zaista izgleda kao cvetni raj. Cveće dominira sicilijanskim pejzažom uz osvežavajuće zelene zasade citrusnog voća i maslinjake.

Cveće Sicilije

Od cveća su najzastupljeniji oleandri i bugenvilije. Ne zna se kojih ima više. Plumbago se plavi više nego i na jednom drugom ostrvu koje sam posetila do sada na Mediteranu. Kad sam kod plave boje, tu je i ljubičasti ladolež koji sam takođe dosta viđala i to uglavnom na napuštenim lokacijama. Mirisni jasmin. Lantana. Hibiskusi u obliku žbuna ili drveća u raznim bojama cvetova, jednostavnih ili duplih latica. Sve one sukulentne vrste i kaktusi uz palme, dracene, aloe vere, fikuse kojima odgovara mediteranska klima.

Od sitnijeg cveća koje koriste za saksije, vinke i prkos su svuda. Obe vrste odlično podnose visoke temperature. Na svim mestima koje sam videla da imaju u ponudi cveće na prodaju, vinke bile su glavne uz bosiljak.

Bugenvilija

Bugenvilije ima koliko vam god duša želi (ovo se odnosi na ljubitelje ove cvetne puzavice:). Svuda u cvetu, rastu divlje i nesputano. Sade ih i kao niže ograde/živice. Kad pogledam ove moje slabašne i od metar visine, oblećem i gozbu pravim kad procvetaju… Od svog tog ,,bugenvilijalenda“, izdvojila sam dve prekrasne, koje dosad nisam srela. Prva je narandžasta koja prelazi u bledo roze, oduševila sam se. Druga je svetlolila boje, kao svetlo lavanda nijansa sa sitniji reckavijim cvetovima (tj.listovima).

cveće i bašte Sicilije
Prelepa zagasita nijansa ovih roze cvetića (narandžastu baš i ne volim). Spazila sam je samo na dva mesta, na jednom gde sam često prolazila je tek počela da cveta, a ova sa fotografije je iz Taormine na antičkom lokalitetu Naumahija. Fotografisala sam baš po najvećem suncu pa se ne vidi najbolje.

Druga je takođe retka, videla sam je jednom dok sam prolazila kroz susedno mesto iz autobusa, drugu na nekom imanju isto iz busa i treću kod železničke stanice blizu Taormine. Sreća, pa sam na onu prvu naišla opet šetajući, pa sam uspela da je fotografišem, iako je već bio sumrak. Uz ove, tu je more ljubičastih, ciklama, bordo, belih (njih nešto manje), narandžastih i žutih cvetova.

cvece i bašte sicilije
Fotografisala sam predveče oko 20 časova pa je loš kvalitet, a ovu ispod iz autobusa u pokretu. Bez obzira na to, hvala sam da ih pokažem.

bugenvilija

Uz bugenviliju je odmah Oleandar. Broj jedan kao i gotovo svuda po Grčkoj. Bukvalno gde god su imali slobodan prostor tu su zasadili oleandre u raznim bojama i nijansama.

 

oleandri

Drvoredi oleandra na Ortiđi u Sirakuzi
Oleandri na Trgu 9.april u Taormini.

Plumbago je ovde bujniji nego bilo gde u poređenju sa ranijim destinacijama. Pada neobuzdano preko zidova i ograda u cvetovima nebesko plave boje. Divno izgleda. Ja ga imam već nekoliko godina u saksiji, jedan mi se osušio posle tri godine, pa sam kupila prošlog leta drugi. Dole u tekstu ima više fotografija plumbaga iz jedne gradske bašte.

Plumerija ili Fragipani (Pomelija)

Ovaj egzotičan cvet na drvetu deo je sicilijanske porodične tradicije i nasleđa. Ima ga u gotovo svakom dvorištu i obavezno na balkonima. Ako nema drugih saksija, tu je obavezno Plumerija. Sicilijanke su sadile plumeriju i davale ga svojim kćerima ili unukama kada se venčaju kako bi ukrasile svoj novi dom. Cvet frangipanija ima divan miris i najčešće je u beloj, vanila, žutoj i rozikastoj boji.

cveće i bašte sicilije
Plumerija u jednom dvorištu visine preko tri metra.

Na Siciliju su ga doneli Englezi u XVIII veku, gde je uzgajan prvo u Botaničkoj bašti u Palermu i odatle se  proširio ostrvom. Pronašla sam drugi podatak da ga je doneo jedan vlasnik broda iz Riposta 1810. i kao i u prethodnoj verziji prvo odneo u Botaničku baštu u Palermu. Danas je Plumerija cvetni zaštitni znak Sicilije. Inače, biljka je poreklom iz tropskih delova Amerike.

Jasmin

Cvet jasmina je zbog svog očaravajućeg mirisa odavnina poznat za pravljenje parfema. Na Siciliji svitanje i noći mirišu na ovaj cvet, to mi je bio najjači utisak u vezi sa njim. Zasađen je najčešće preko ograda i zidova i tako predivno miriše kad prolazite pored. Odjednom se oseti u vazduhu sa svih strana.

Jasmin (lat. Jasminum officinale) poreklom je sa Himalaja, Irana, Indije, zapadne Kine, Kakvaza. Pripada porodici maslina Oleaceae, naziva se i običan jasmin, beli jasmin, poetski jasmin… Arabljani su ga sa Istoka doneli prvo baš ovde na Siciliji tokom svoje vladavine od IX do XI veka i odatle se proširio dalje Evropom.

jasmin
Ovo je fotografisano oko šest ujutro na povratku kući, pa je slabije bilo osvetljenje.

Jedno rano jutro kada sam prvi put osetila miris jasmina, toliko me je oduševio da čim sam sela u bus za Sirakuzu, počela sam da pretražujem o ovom cvetu. Otkrijem pravu poslasticu, priču o cvetnoj čokoladi, tačnije čokoladi sa jasminom po staroj recepturi iz XVII veka! Em cvet, em čokolada, em stari recept. Prava stvar za mene. Specijalna čokolada sa cvetom jasmina se pre trista godina pravila na dvoru u Firenci posebno za Kozima III, vojvodu Toskane. Vojvoda je bio ljubitelj čokoladnih poslastica i njegov glavni doktor, uz to prirodnjak i poeta, Franćesko Redi, spravljao mu je različite vrste cioccolatte. Ova sa cvetom jasmina je vojvodi Kozimu bila omiljena (naš čovek :). Redi je čuvao recept u tajnosti, tek nakon njegove smrti je objavljen.

Čuvena stara poslastičarnica iz Modike, grada na jugoistoku Sicilije poznatom po čokoladi, koja se zove Antica Dolceria Bonajuto rešila je nedavno da napravi takvu čokoladu baš po tom firentinskom receptu iz XVII veka.  Inače, jedan od najstarijih recepata za pravljenje čokolade koju su Španci doneli, potiče upravo iz ovog šarmantnog baroknog gradića. Dugo vremena nisu mogli da pronađu snabdevača tolike količine cvetova jasmina koja je potrebna za pravljenje. Potrebno je 1 kg čokolade više od 2500 cvetova. Cvetovi se beru u sumrak dok su još pupoljci, stavljaju se na kakao da bi tu procvetali i tako izmešali svoje mirise sa kakaoom. Pravljenje ove čokolade zahteva vreme, uz veliku količini cvetova i specijalnu pripremu prema starinskim originalnim tehnikama kojima se Modika diči i danas.

Vlasnik pomenute poslastičarnice je uspeo da pronađe rasadnik koju mu može obezbediti toliku količinu cvetova jasmina i to baš sa Sicilije. A taj rasadnik (Vivaio Malvarosa) nalazi se u mestu u blizini onog u kojem smo mi bili smešteni! Zove se Đare, oduševila sam se što je tako blizu! Rasadnik se bavi uzgojem raznih vrsta jasmina i mirisnih geranijama, po tome su baš poznati. U istom mestu se krajem septembra organizuje i festival posvećen jasminu ,,La festa del Gelsomini”. Jedne večere, trčeći na voz sa jedne druge cvetne destinacija prošla sam pored pomenutog rasadnika, ali je bilo kasno i ja u žurbi. Valjalo bi otići jednog septembra ;).

Hibiskus

Prva ljubav na Siciliji bio je ovaj dupli roze hibiskus na prvoj fotografiji dole. Sreli smo se jednog ranog jutra u šest kad sam išla do susednog mesta (jutra oko šest tokom leta su mi rezervisana za ovakve ,,cvetne susrete”, kod kuće je to zbog zalivanja :). Nalazi se na ulici odmah uz autobusku stanicu i drvo je. Obletala sam oko njega naokolo kad god sam prolazila tuda, odlučivši da ću obavezno uzeti reznicu kad budem polazila kući. Jutro kad smo kretali nazad opet oko šest, uzela sam dve reznice. Ona koju sam bolje uzela se drži još uvek, nadam se da će uspeti.

Inače, ima raznih hibiskusa, u formi žbuna ili drveta, jednostavnih ili duplih cvetova u najrazličitijim bojama.

cveće Sicilije
Hibiskus koji je izgledao mnogo lepše i bujnije uživo. Svakog dana prolazila sam pored dvorišta u kom se nalazi i divila mu se (pa opet po najvećem suncu fotografisala). Stalno mi se činilo da ima još više cvetova nego dan ranije.

Lantanu uz leptire i Sicilijanci izgleda veoma vole, pošto nju najviše sade u cvetnim lejama na javnim površinama. U žutoj boji sam je viđala u većini slučajeva.

Ladolež uz oleandar na ogradi jedne ulici u Sirakuzi na fotografiji dole. Najviše ima cvetnih puzavica i penjačica, viđala sam neke meni nepoznate, jedna belih cvetova sličnih tekomi koje takođe ima svuda po ostrvu. Još jedna, ljubičastog trubastog cveta nalik ladoležu, preko zidova i ograda isto u Sirakuzi.

ladolež

Od zelenih biljaka bez cveta koje mi uzgajamo kao sobno bilje, fikus i šeflera su mi bili najzanimljiviji. Uz naš smeštaj je bila živa ograda od šeflere. Fikus šarenolisni raste kao drvo na ulici.

Milina za videti gde god da pogledate.

Bašte na Siciliji

Sicilija je nekada, u srednjem veku, samo oko prestonice Palerma (tadašnjeg arapskog naziva Balarm), imala brojne prekrasne vrtove pune cveća i drveća limunova, pomorandži i ostalog voća uz obavezne fontane. Od ovih čuvenih i u pesmama opevanih vrtova zadovoljstava Arapa i njihovih naslednika Normana danas gotovo ništa nije ostalo. Zato su se citrusi i cveće proširili i zavladali celim ostrvom.

Danas se na hortukulturalnoj mapi baštovanskih tura nalazi nekoliko privatnih bašti uglavnom na istočnoj obali ostrva koje su priznate kao jedne od najlepših bašti Italije.

Jedna od njih je San Đulijano bašta (San Giuliano) u mestu Vilasmundo, između Katanije i Sirakuze. Pripada imanju jedne od najstarijih aristokratskih porodica Sicilije. Imanje se prostire na 60 hektara. Bašta je delo markiza Đuzepa di San Đulijano započeta 1970tih godina. Najveći deo bašte zauzimaju tropski vrt i aromatični vrt.

Kad sam kod aristokratskih bašti, bašta princeze Marije Karle Borgeze, Il Biviere bašta, blizu Lentinija važi za jednu od najznačajnijih bašti Sicilije i Italije. Imanje na kom se nalazi bašta je u vlasništvu porodice Borgeze još od XIV veka. Scipion i Marija Karla Borgeze su preuzeli imanje 1968. godine i započeli stvaranje ovog vrta. Tada su oboje imali po 37 godina. Zemlja je bila pusta, močvarna i delovalo je da nemoguće tu bilo šta napraviti. Puno rada, truda i vremena je uloženo da bi se napravila zelena oaza kakav je danas vrt Biviere. Na ovu baštu i njenom značaju ću se vratiti kad budem pisala o citrusima.

Od javnih vrtova i parkova, tu su na prvom mestu botaničke bašte. Botanička bašta u Palermu (Orto Botanico di Palermo) je bašta i istraživački centar pri Palermo Univerzitetu. Osnovana je krajem XVIII veka. Ima različite sekcije kao što su geografske i bioekološke zone, Line zona, staklenici, akvarijum, eksperimentalne sekcije, herbarijum i banku gena. Banka gena je osnovana 1993. u cilju očuvanja semena, tj. genetskog materijala mediteranske lokalne flore.

Za više o Botaničkoj bašti u Palermu vidite ovde http://ortobotanico.unipa.it

Uz Palermo, botanička bašta postoji i u Kataniji na istočnoj obali. U Kataniji, najvažnijem gradu ovog dela ostrva, u centru možete uživati i u parku Belini. Kompozitor Vićenco Belini je bio iz ovog grada, pa je njemu u čas nazvan ovaj javni park.

Bašta Vile Komunale u Taormini

U prelepoj Taormini na brdu iznad mora, nalazi se bašta Villa Comunale (Giardini della Villa Comunale). Odmah ispod čuvenog Grčkog teatra iz II veka (teatar je zapravo rimski), smeštena je ova bašta na terasastoj poziciji sa pogledom na beskrajno Jonsko plavetnilo (ustvari, sa leve strane vidi se južna Italija). Baštu je krajem XIX veka napravila Engleskinja po imenu Florens Travelijan. Florens je kao prava Engleskinja volela bašte, a zbog jedne druge nedozvoljene ljubavne veze je završila ovde na Siciliji. Da ne budem tajanstvena, evo ukratko priče.

Mlada dama je poticala iz poznate engleske porodice sa severa Engleske, povezana sa kraljevskom porodicom, u ovom slučaju sa kraljicom Viktorijom čija je bila štićenica. Međutim, mlada Florens je započela ljubavnu vezu sa kraljičinim sinom, budućim kraljem Edvardom VII. Kraljica je ubrzo saznala i Florens je morala da napusti Englesku po naređenju.

Nakon proputovanja po Evropi, izabrala je Siciliju kao novo mesto za život. Well done, Florence! Da ubrzam priču, na Siciliji se udala i suprug joj je poklonio ovo zemljište u sred Taormine ka moru da stvori sebi novu baštu. Baštu je Florens nazvala Hallington Siculo ili Sicilijanski Halington, danas preimenovana u baštu Vile Komunale.

Bašta Villa Comunale u Taormini

Agapantusi u jednom delu Florensine bašte.

Bašta Vila Belvedere u Aćirealu

U  starom baroknom gradiću blizu Etne i Katanije, po imenu Aćireale, u centru (na kraju ulice Corso Umberto) nalazi se bašta sa divnim pogledom na more, Bašta Vila Bellvedere. Bašta je podignuta one burne 1848. godine dok su revolucije bujale Evropom, ovde su meštani sadili drveće i cveće. Nedavno je restaurirana. Ja sam se posetila jednog jutra, stigli smo pre otvaranja pa malo šetali da pričekamo devet sati i bili prvi posetioci tog dana. Deo sa cvetnim vrstama uz puno plumbaga i oleandra je učinio posetu vrednom našeg dolaska. Pogled iz bašte je fenomenalan kao što se vidi sa fotografije dole.

Plumbago u svoj svojoj plavoj raskoši u bašti Belvedere.

U Aćirealeu ima još jedna divna bašta u okviru Palate Penisi i vlasništvu baronske porodice po kojoj se i zove se Parco di Palazzo Pennisi di Floristella. Kako da nemaju lep vrt kad imaju takvo prezime Floristella, u slobodnom prevodu Cvetnozvezdići i slično. Gosti palate i vrta su bili i članovi kraljevske porodice kao i kompozitor Vagner. Takođe, poznata je i po bogatoj numizmatičkoj kolekciji koju je prikupljao baron Agostino de Penisi.

Rasadnici

Uz bašte, moram da spomenem i rasadnike. Na istočnoj obali Sicilije nalaze se brojni rasadnici mediteranskog bilja. U to sam se uverila prilikom vožnje vozom, koji idu dalje od obale, iznad autoputeva, pa se prolazi pored brojnih voćnjaka citrusa, maslinjaka i rasadnika sa plastenicima.

Evo nekih od najpoznatijih rasadnika, ako vas put nanese tamo i vi raspoloženi za ovakve akcije (nikad se ne zna) :

Blizu Mesine, na severoistoku, smešten je rasadnik Vivaio Limara koji je poznat po proizvodnji starih i zaboravljenih vrsta citrusa  i drugog voća uz uzgoj istorijskih i modernih ruža.

U mestu Đare (Giarre) je rasadnik jasmina i geranijuma Vivaio Malvarosa koji sam gore pomenula, takođe tu je i rasadnik Piante Faro sa egzotičnim i mediteranskim biljkama sa brojnim palmama.

Parco delle Kenzie u Ripostu, na 9000 kvadratnih metara površine botanički park sa staklenicima i muzejem. Posebnost ove bašte su Kentia palme (Howea forsteriana) visoke po 10 metara i zasađene prvih godina 1900te.

Poljoprivredno dobro Vivai Valverde (Azienda agricola Vivai Valverde) u mestu Maguera kod Katanije, bavi se uzgojem zaboravljenih i retkih biljnih  vrsta. Uz rasadnik imaju i lepu baštu koja je podeljena na suvu baštu, močvarnu baštu, senovitu, zimsku, citrusnu…

Poljoprivredno dobro Erbavoglio Rinaura u Sirakuzi uz uzgoj aloe i lokalnih biljaka za saksije, bavi se i organizovanjem časova baštovanstva i aromaterapije.

U rasadnike nisam stigla da zavirim, mada sam virkala onako uz put čim vidim neki. Ali zato sam bila upoznata unapred da se cvetni festival Radicepura održava tokom letnjih meseci na Siciliji i ispostavilo se baš do mesta u kom sam ja bila. O tome će biti posebna priča.

Cvetni festivali na Siciliji

Cvetnih festivala na Siciliji ima najviše na proleće kad sa slavi ,,Sicilijansko proleće” od kojih je najpoznatiji Infiorata u Notu.

Cvetni festival Infiorata u Notu

U lepom baroknom gradiću Noto na jugoistoku Sicilije održava se u drugoj polovini maja svake godine cvetni festival Infiorata di Noto. Tokom Infiorate u centru Nota postavljene su cvetne slike, tj. cvetni tepisi sastavljeni od cveća u saksijama ili latice cveća na velikim stepeništima i trgovima. Infiorata u prevodu znači ,,ukrašeno cvećem” i predstavlja pravu umetnost. Festival ima dugu tradiciju, smatra se da vodi poreklo od XVII veka. U Notu se održava od 1980.godine i tokom ta tri dana trajanja festivala grad je prekriven cvećem. Svake godine festival ima temu, ove godine je ,,Sicilijanci u Americi”, ranije su bile teme Rusija, Japan…

Možete pogledati fotografije sa ove manifestacije ovde https://www.thethinkingtraveller.com/thinksicily/guide-to-sicily/all-things-sicilian/the-infiorata-in-noto.aspx

Na čitavoj jugoistočnoj obali se ovakvim cvetnim dešavanjima proslavlja proleće kao deo manifestacije koja se zove ,,Primavera Barocca” (Barokno proleće).

Festival cveća u Aćirealeu

Već pomenuti barokni gradić na istočnoj obali, blizu Katanije, poznat kao spa centar i po dugoj tradiciji karnevala, od skoro je i mesto održavanja cvetnog festivala. Festa di fiori se održava krajem aprila. Manifestacija je u vidu parade cvetnih dekoracija i kočije punih cveća koji defiluju kroz centar grada uz izložbe i prodajnu pijacu.

Festival jasmina ,,La fiesta dei Gelsomini” sam već pominjala, samo se treba odlučiti da li ići u maju ili septembru kad su festivalu u pitanju.

Sicilija kao cvetna destinacija

Ovo bi bio deo cvetnog bogatstva i nasleđa Sicilije koje sam uspela ovom prilikom da vidim i u njemu uživam. Ostrvo je blagosloveno takvim cvetnim obiljem živopisnih i atraktivnih biljnih vrsta koje opstaju i cvetaju na toj suvoj klimi. Zahvaljujući blagoj klimi i plodnom zemljištu, pogotovo na istočnoj obali oko vulkana uz poljoprivredne napore i tehnike koje su još Arabljani pre 1000 godina razvili, Sicilija je zaista cvetni raj.

Cveće Sicilije je odličan razlog da Siciliju uvrstite na listu letnjih cvetnih destinacija uz sva ostala bogatstva koja odlikuju ovo ostrvo. Istorijsko-putopisni tekst uz baštovanske beleške o Siciliji možete ovde pročitati https://floradela.com/sicilijom-kroz-vreme-uz-osvajace-i-cvetne-tragove/.

Situacija je takva da ako na Siciliju idete, morate da volite cveće :). Otprilike tako nekako je napisao i jedan američki novinar pre skoro 60 godina u jednom novinskom članku. Sve važi i danas.

Hvala na čitanju i nadam se da ste uživali.

Cvetni pozdrav od mene!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *