Puževi u bašti

Kad sa prolećnim kišama u baštama sve krene da raste, zeleni se i cveta, eto odmah i raznih malih halapljivih napasnika. Ovaj put glavnu ulogu imaju puževi.

Puževi sa kućicom i golaći bez kućice, mogu naneti štetu biljkama grickajući listove, stabljike i same pupoljke. Ako su sejanci u pitanju, na primer tek niklih cinija, to sve mogu da potamane. I imaju čime, poseduju bar 14 000 zuba. Srećom po nas baštovane, nisu sve biljke na njihovom jelovniku (o ovome nešto kasnije).

Pojavljuju se sa proleća i ima ih sve do jeseni. Najaktivniji su nakon kiše i tokom noći. Naročito vole mlade biljke i tek nikle sejance. Penju se i na više biljke sve do samog vrha (pratite dalije/georgine, na njih se penju često). Za sobom nakon noćnih akcija ostavljaju sluzav svetlucav trag po biljkama i tlu.

Važnost puževa sa kućicom i puževa golaća je što su i oni deo prirodne ravnoteže i lanca ishrane. Oni su hrana za razne sisare, ptice i insekte. Takođe, njima u eko prilog, u bukvalnom meni smislu i onom prenesenom, ide to što jedu ostatke biljaka koje su već otpočele proces raspadanja. Puževi sa kućicom se uglavnom hrane upravo tim oštećenim ili izumrlim delovima biljaka. Golaći su već ,,opasniji”.

Korišćenje bilo kakvih štetnih hemikalija kako biste sredili puževe utiče dalje negativno na okruženje, odlazi u zemlju i odražava se i na druge karike u lancu ishrane.

Dajem ovde prirodnije predloge kako sa odomaćenim puževima.

Predlozi kako smanjiti gozbu puževa u bašti

• Možete ih skupljati nakon kiše i sklanjati na neko drugo mesto gde ne smetaju (livadu, zelenu površinu na ulici, park, prebacite kod komšije (ovo se šalim, a i vratili bi se nazad :)).

• Izbegavajte direktno sejanje napolju cvetnih vrsta za koje se zna da ih puževi vole i ako ih na tim mesti već ima. Prvo sejati u saksijama/posudama, kad malo porastu i ojačaju sejanci, prebacite ih u baštu (motrite i dalje na njih).

• Postavljanje zamki kako biste ih uhvatili više odjednom i sklonili. Možete ih namamiti pivom pošto vole alkohol. U zemlju ukopajte čašu sa pivom, neka viri nekih 1-2cm vrh čaše iznad zemlje i ostavite preko noći. Posle ih opijene samo izvadite odatle, sklonite i ponoviti postupak po potrebi. Tako pijani vam neće zameriti premeštaj (valjda).

• Barijere, možete napraviti barijere oko biljaka koje su na njihovom jelovniku. Oko same stabljike možete staviti bakarnu žicu ili traku, ljuske od jajeta, izlomljene školjke ili borove iglice, nešto sličnih oštrih struktura koje puževi ne vole da prelaze.

Ništa ne uspeva pouzdano od ovih, ali probajte kombinaciju nekoliko metoda i taktika da smanjite štetu.

• Od pomoći mogu biti ježevi, patke i žabe. Jedna domaća patka vam je dosta.

• Još jedna metoda koju ja koristim jesu poklopci. Recikliram od plastičnih flaša tako što odsecam flašu na pola i stavljam predveče preko mladih biljaka za koje znam da ih puževi vole. Stavljam ih samo danima kada ih ima po bašti (nakon kiše).

• Sadite više cveće koje puževi obilaze – bergenija, dicentra, virak, agapantus, hemerokalis, dragoljub, japanske anemone, digitalis, zevalice, božur, kandilica aster, medunike ili astilbe, eringija, geranijum, žalfija, hortenzija, rudbekija, pulmonarija, lavanda, hemerokalis, sedum, čuvarkuća, ruže… Biljke sa čvrstim, dlakavim ili aromatičnim listovima uglavnom izbegavaju.

• Cveće koje vi i puževi volite možete saditi i u saksijama, tako ste mirni. Omiljene za jelo puževima su cinije, hoste (ima nekih sorti za koje se tvrdi da ih ne diraju, proveriti), dalije, delfinijum…

• Šljunak ili slični prekrivači u lejama odvraćaju puževe.

Rimski ljubitelji puževa i srednjovekovni vitezovi

Baštovani ih možda ne vole mnogo, ali su puževi zato od pomoći arheolozima, tačnije baštovanskim arheolozima. Mogu ukazivati gde su senoviti ili sunčani delovi bašte nekada bili na mestu iskopavanja ili ukazivati na poznate biljke tog prostora koje su voleli da jedu.

Stari Grci i Rimljani su ih često imali na tanjiru i prilikom gozbi u raznim varijacijama kao delikates. U Apicijevom rimskom kuvaru “O umetnosti kuvanja” (De re coquinaria), iz I veka nove ere, među sačuvanim receptima možete naći recepte, slatke i slane (kako vam drago), sa puževima, tzv.vrsta rimskih jestivih puževa (Helix pomatia). Rimljani su ove svoje puževe nosili svuda gde su se širili, uzgajali ih zbog kuhinje, tako su stigli i do Velike Britanije i inače se često nalaze njihovi ostaci među ruševinama na rimskim lokalitetima. Kod nas se ovi njihovi potomci nazivaju vinogradarski puževi.

• Ovo bi bio još jedan predlog, kupite Apicijev kuvar i probajte napraviti neki puž delikates. Iznenadite svoje prijatelje jednom rimskom gozbom :). Knjiga Apicijev kuvar je prevedena u izdanju Stylos art pre nekih 15 godina.

Međutim, drugom taboru, baštovanima bi se mogli pridružiti i zastrašeni srednjovekovni vitezovi sa stranica rukopisnih knjiga. Nacrtana scena je sledeća: na njoj nastupa vitez u okopu jurišajući na konju ili nekoj nemani kopljem naoružan protiv ljutog Puža. Slika koja se može videti na brojnim rukopisnim knjigama iz srednjeg veka, a nema veze sa tekstom knjige. Ovakvi crteži okršaja vitezova i puževa (često prikazani u korist puževa kako vitez moli za milost) autori iluminiranih manuskripta crtali su najviše tokom XIII i XIV veka.

Kakvog to opakog neprijatelja predstavljaju puževi sa stranica ovih srednjovekovnih rukopisa i dalje nije tačno poznato. Teorije se odnose na borbu malih i velikih u smislu društvenih nejednakosti ili borbu sa neizbežnom smrću (zbog jednog citata iz Biblije) ili Lombarde loše reputacije koji su upali i vladali severom Italije od VI do VIII veka kao primer ,,loših” ili verovatno neka vrsta satire. Moguće i neka srednjovekovna šala, opšte poznata tada, a koju mi danas ne shvatamo. Kakogod, rekla bih da su tu puževi bili sila na koju ste trebali računati, naravno ako ste bili vitez.

Ovim srednjovekovnim osvrtom bih završila priču o puževima u bašti. Ako ima predloga pišite obavezno da ih ubacim.

P.S. Ako vas interesuju srednjovekovni rukopisi i cveće na njima, pročitajte tekst o tome Rukopisi koji su procvetali: Cveće u rukopisnim knjigama srednjeg veka

Hvala na čitanju!