Cvetna inspiracija,  Književnost

U bašti sa Agatom Kristi

Agata Kristi (1890-1978), kraljica krimi romana, jedna je od tri najprevođenijih autorki širom sveta. Izuzetno interesantna ličnost, prvenstveno kao pisac najpopularnijih kriminalnih romana sa misterijama i zločinima koje su rešavali živopisni detektivi kao što su Herkul Poaro, gospođica Marpl i drugi. Privatni život gospođe Kristi podjednako je bio zanimljiv. Meni posebno zbog njenog zanimanja u kasnijim godinama za arheologiju na Bliskom istoku i učešće u ekspedicijama na lokalitetima po nekadašnjoj Mespotamiji (što je već druga tema). Misteriju njenog nestanka na nekoliko dana, u čiju potragu se uključila cela zemlja uz medijsku pratnju, da i ne pominjem. Druga stvar, razlog druženja sa Agatom Kristi u ovoj baštovanskoj šetnji, bila je njena posvećenost baštovanstvu koja je vodila i ,,otrovnoj strani” njenih romana.

Agata Kristi i bašte Grinveja

Agata je bila veliki ljubitelj bašti i cveća. Kao proslavljena autorka, kupila je imanje Grinvej (Greenway) u Devonu na jugu Engleske, sa velelepnim posedom. Posed se nalazio u blizini mesta Torkej u kojem je ona odrasla. Na imanju je restaurirala istorijsku baštu, uredila posebne bašte sa određenim cvetnim vrstama i razvila komercijalni rasadnik koje je veoma uspešno poslovao. Čak je sa svojim timom baštovana osvojila i prestižnu godišnju nagradu na Brikam cvetnoj izložbi. Ustanovila je svoju baštovansku nagradu Agata Kristi Kup za lokalne ljubitelje cveća.

Sam Grinvej je imanje staro 500 godina, koje je tokom vremena bilo u posedu nekoliko aristokratskih porodica koje su uređivale i negovale vrtove. Jedno vreme je bio u vlasništvu rođaka sir Valtera Rajlija u elizabetansko doba (Sir Walter Raleigh), bliskog kraljičinog državnika. Kada su ga Agata Kristi i njen suprug Maks Malovan kupili 1938. godine očekivano je bilo da nastave da uspešno održavaju istorijske bašte imanja i njihovih bogatih kolekcija. Maks Malovan bio je arhelog po struci i zadužen za vođenje evidencije svake biljke koju su kupili. Njemu omiljena bila je magnolija koju su posadili blizu kuće i koja je još uvek tamo.

Agata Kristi

U bašti danas ima sačuvanih retkih vrsta mimoza, preko 200 kultivara kamelija, 50 vrsta eukaliptusa i rododendrona donetih u XIX veku iz Kine od stane poznatog lovca na biljke Džordža Foresta. Bašta se sastoji iz nekoliko celina, dve ograđene bašte, vinograda i bašte na vrhu. Imanje je danas u vlasništvu organizacije The National Trust od 2000. godine kada ga je porodica zaveštala.

Spisateljica je bašte Grinveja upotrebila kao scene dešavanja za dve svoje knjige u kojima su imena imanja zamenjena izmišljenim. U pitanju su knjige, ,,Pet prasića” (Five Little Pigs iz 1943) i ,,Vašar zločina (Dead Man’s Folly iz 1956).

Otrovne biljke pod lupom u romanima

Agata Kristi je često birala biljke kao misteriozni uzrok smrti likova u svojim romanima. Sa upotrebom biljaka u medicini se upoznala tokom I svetskog rata služeći kao bolničarka, a potom se obučila za rad u apoteci. Biljke kojima je tad bila okružena u bočicama u svojstvu leka ili otrova, u zavisnosti od doze koja se koristi, poslužile su joj u zapletima njenih romana. Fatalne biljke je Agata Krsti upotrebila u čak 66 njenih izmišljenih slučajeva kao sredstvo trovanja. Mnoge od tih biljaka su one koje su uzgajane u njenim baštama ili u šumskoj okolini Grinveja.

U romanu ,,Pet prasića” (Five Little Pigs) upotrebila je otrov od dvogodišnje biljke kukute (konjin) koja raste slobodno u okolini. Kukuta je čuveni otrov koji je Sokrat ispio u vidu smrtne kazne na koju je osuđen. Prijatelj žrtve, botaničar je dan pre kobnog događaja, poveo društvo u oblizak svoje mini laboratorije gde je čuvao biljke i pričao im o smrtonosnom dejstvu nekih od njih, a nakon toga im čitao odlomak o Sokratovoj smrti. Otrov je ukraden iz studija i sipan u pivo žrtvi, slikaru Amijasu Krejlu. Otrovne biljke i njihove sustance su krivci obično nabavljali u baštama na imanju, okolini, studijima botaničara ili staklenicima.

Agata Kristi

U knjizi ,,Tajanstveni događaj u Stajlsu” (The Mysterious Affair at Styles) korišćen je  strihnin, veoma jak otrov koji se dobija iz drveta istog naziva. Lepi digitalis (foxglove, Digitalis purpurea), jedan od omiljenih cvetova engleskih bašti, divlji cvet koji se preselio u bašte (i u moju) kao neizostavno cveće cottage graden stila. Kod Agate se našao čak u četiri romana (Appointment with Death, Herb of Death, Postern of Fate, Crooked House) kao smrtonosni uzročnik zbog predoziranja ekstraktom koji se uzima iz tog cveta kao lek za srce. U jednom romanu je u bašti ubran greškom pošto su listovi ličili na listove povrća.

Agata Kristi
Digitalis iz moje bašte

Gospođica Marpl je pomogla da se razreše misteriozni slučajevi u romanu ,,Džep pun raži” (A Pocket Full of Rye) u kojem su se desila dva trovanja. Najpre je poznati poslovni čovek Reks Forteskju otrovan tako što mu je u mermeladu ubačen otrov taksin koji se dobija od bobica drveta tise koje je raslo u porodičnoj bašti. Nakon njega, otrovana je njegova mlada žena tako što joj je u čaj sipan cijanid. Cijanid je čuveni otrov koji je odgovoran za smrt u najviše romana (našao se i u naslovu u Sparkling Cyanide), često su ga mešali sa alkoholom ili mirišljavim solima. Može se dobiti iz semenki nekoliko voćaka kao što su breskve i nektarine. Agata Kristi je u Grinveju posedovala jedan od najvećih voćnih staklenika, tzv. Peach House, u kojoj je uzgajano, između ostalih iz iste grupe, upravo pomenuto voće.

Još jedan otrov koji je spisateljica koristila  u romanima je ricinus (u In the House of Lurking Death), tačnije seme ricin iz biljke je takođe veoma smrtonosan. U Tužnim čepresima pojavljuje se morfijum koji se dobija iz semena cveta maka.

Naslavniji od svih, ,,kralj svih otrova” ili još bolje, ,,otrov svih kraljeva” je arsenik. Arsenik je tokom istorije korišćen od strane kraljeva, kraljica, papa, ljubavnica i drugih većih ili manjih moćnika, za uklanjanje raznoraznih protivnika. Odatle se našao i u brojnim knjigama i filmovima.

Gotovo svaki od ovih otrova ima i svoju lekovitu stranu, u zavisnosti od doze i baratanja strogo stručnih lica.

Gospođica Marpl i zabava u bašti (ko preživi, pričaće ili dare to come)

Agatina gospođica Marpl, bakica britkog uma, poznata je baštovanka. Rešava najzamršenije misterije uz omiljeno štrikanje i rad u bašti. U jednoj kraćoj priči, The Four Suspects, gospođica Marpl koristi svoje baštovansko iskustvo i pokazuje poznavanje različitih vrsta dalija koje je jedno od klučnih tragova u rešavanju zagonetke. Jedna od omiljenih baštovanskih poslova gospođice Marpl je uklanjanje cvetova, deadheading kako Englezi kažu. Televizijske ekranizacije kuće i bašte gospođice Džejn Marpl prikazane su naročiti ljupko, obrasle ružama, uz bujne hortenzije, delfinijum i mirisni ukrasni grašak.

U Torkeju, na posedu Tor Ebi (Torre Abbey), stvorena je bašta sa otrovnim biljkama koje je spisateljica koristila u svojim romanima. Rodni gradić je i mesto održavanja festivala posvećenog njoj, Agatha Christie Festival. Za vreme festivala, u bašti Tor Ebi, koju vodi glavna baštovanka Ali Maršal, priređuje se baštovanska zabava nazvana A Garden Party to Die for :). U bašti, na travnjaku, svuda se poslužuje krem čaj, torte i skonsi uz pokoju krimi priču i otrovne biljke iza ili pored vašeg stolice. Samo još gospođica Marpl da sa šeširićem iskoči iz obliženjeg žbuna na čaj u pet. Prava zabava za ljubitelje.

Jedna njena kraća priča nosi naziv ,,Kako raste tvoje cveće? (How Does Your Garden Grow?), po dečijoj pesmici “Mary, Mary, quite contrary ili u prevodu Gospođice Meri dična, stvar je vrlo sporadična, Kako li te vaše ruke ovo cveće gaje?…” Objavljena je kao deo zbirke pod nazivom Poaro: Rani radovi (Poirot’s Early Cases ). U njoj je krivca za trovanje strihninom, odala upravo bašta koje je veoma pažljivo negovana pa je odavala oštrom oku i mali nesklad. U ekranizovanoj verziji ubačeno još cvetnih momenata, na naše zadovoljstvo. Na samom početku, prikazuje se Poaro kako ide na Čelsi cvetni sajam kako bi primio ružu koja je njemu u čast dobila ime. Na samom događaju, susreće stariju damu koja mu daje zagonetnu kesicu sa cvetnim semenom, ali se ispostavlja, praznom. Eto zagonetke!

Agata Kristi preporuke

Najnovija BBC-a ekranizacija jednog od romana Agate Kristi, ,,Nesreća nevinih” (Ordeal by Innocence), pojavila se ove godine u formi mini serije. Ova verzija je u nešto izmenjenom obliku u odnosu na knjigu. Agatinih knjiga ima prevedenih kod izdavača kao što su Laguna, Mladinska knjiga, Nova knjiga iz Crne Gore. Pre koju godinu izlazile su Agatine knjige u manjoj formi u izdanju Liber Novus uz časopis Blic žena. Tokom zimskih praznika, predlažem vam za čitanje i gledanje ,,Božić Herkula Poaroa” (Hercule Poirot’s Christmas) i ,,Avantura božićnog pudinga” (Adventure of the Christmas Pudding). Za dan nakon Božića, sad već tradicionalno, BBC sprema novu adaptaciju romana Ubistva po abecedi (The ABC Murders).

Ja volim da gledam ove kao i druge britanske krimi serije, kao što su Ubistva u Midsameru (Midsomer Murders), Inspektor Mors (Endeavour) i slične kad uhvatim na televiziji, osim zbog radnje, baš zbog svih tih ruža i visterija na njihovim kućama uz bašte i seoske krajolike koji su prekrasni.

Ostaje vam samo da pripremite topli napitak po želji i udobno se smestite sa knjigom ili za kućni bioskop. A možda imate i neki baštovanski plan na umu…

Dodatan predlog je da kod divne Ljupke, koja je veliki ljubitelj knjiga Agate Kristi i Herkula Poaroa, pogledate fotografije njene posete Agatinom letnjikovcu Grinveju kao i njene obe UK road trip avanture po Engleskoj i ovogodišnju najviše po Škotskoj https://www.guerrillagirl.net/?p=24579 . Uživajte!

Cvetni pozdrav!

 

 

7 Comments

  • Helena

    Prvi put da nadjem na nekog ko u Agatinim romanima primećuje krajolik i predivan seoski ambijent britanske provincije.
    Preporučila bih ti Imanje Holou ili Rupa (The Hollow), u zavisnosti od prevoda(potraži na Kupindu jer mislim da nema novijih izdanja).
    Vikend na selu. I knjiga i film su prepuni čarobnih, jesenjih pejzaža. Pominju Grinvej i magnolija.
    Da je Agata odlično poznavala otrove shvatila sam dok sam spremala Toksikologiju. Trovanje strihininom je baš verno opisala, a arsen mi je doneo desetku iz Sudske medicine. Pozz🌸

    • floradela

      Hvala na preporuci, potražiću obavezno.Ti sa stručne strane poznaješ ovu Agatinu stranu.A pejzaži, mislim da više volim da gledam zbog njih nekad nego zbog priče u njihovim serijama, mada su i one uvek zanimljive.

      • Helena

        I ja često gledam britanske serije samo zbog krajolika.Ubistva u Midsomeru sam počela da gledam jer me je privukla scena jedne preslatke kućice u cveću.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *