Cvetna inspiracija,  Putovanja

Cvetni Mediteran- Grčka (Atina, Krit, Rodos i Krf)

Grčka, kao i cela regija Mediterana, jedna je cvetna bašta sa obiljem cvetnih vrsta jarkih boja koje su najlepše tokom dugih toplih meseci. Kad pomislite na more i plažu, verovatno pomislite i na svo ono mediteransko cveće i palme, bar mi ljubitelji cveća:). Tu su oleandri, bugenvilije, limun, plumbago, jasmin, hibiskus, kaktusi, lantana, lavanda…Mediteransko rastinje kojem odgovara suvo zemljište, duga i topla leta i blage zime.

U nekim delovima sredozemne regije, npr. istočni ili južni deo, zbog suve klime, nema mnogo bašta koje možete videti kao što je to slučaj sa obilje vrtova u Evropi ili Aziji. Pomislite samo na Veliku Britaniju. Odmah vam padne na pamet i razlika u klimi, pa samim tim i rastinju koje uspeva u ovim delovima Evrope i sveta.

Bugenvilije sa pogledom na more, ostrvo Krit

Ali gde god da krenete, na Mediteranu, cveća ima. U Grčku, kako uđete, tako vas dočekuju i pozdravljaju oleandri uz maslinjake. Grčka nije destinacija za ljubitelje bašta u onom klasičnom smislu, ali po dvorištima hotela, privatnih kuća i raznih ugostiteljskih objekata uvek ima cveća koliko hoćete da uživate u pogledu. Ne morate tražiti nikakve bašte, samo pogledajte, dok sedite na terasi ili prošetajte, sve je u cvetu. Bar jedan oleandar i bugenvilija su sigurno tu u vidokrugu.

Ako biste ipak hteli da potražite neku zelenu i cvetnu oazu, onda imam par preporuka. Ove cvetne destinacije se nalaze u Atini sa poluostrvom Atikom i na tri grčka ostrva Kritu, Rodosu i Krfu. O Grčkoj u cvetno-istorijskom smislu će biti više reči drugom prilikom i iako danas nije poznata po brojnim vrtovima, Grčka je sva u cveću tokom leta.

krit
Rasadnik u mestu Agija Marina na Kritu

Atina i okolina

1.Nacionalna bašta u Atini

U samom centru Atine, na Sintagma trgu, sa desne strane zgrade Parlamenta, nalazi se prava zelena oaza. Nacionalna bašta se prostire na preko 15 hektara i može da se uđe u nju kroz sedam ulaza. Bašta je prvobitno podignuta 1840. godine kao Kraljevska bašta kraljice Amalije, supruge grčkog kralja Ota (1832-1862). Kraljica Amalija i drugi članovi kraljevske porodice su svakodnevno uživali u miru i zelenilu ovog vrta uglavnom prepodne. Popodne je vrt bio otvaran za javnost, a nakon I svetskog rata 1920. bašta je preimenovana u Nacionalnu baštu i postala javni park. Najprepoznatljivija slika bašte je kod glavnog ulaza sa visokim palmama koje je krajica Amalija posadila.

grčka bašte atina
Nacionalna bašta u centru Atine. Ovo je fotkala moja drugarica pre par dana pošto su moje slabijeg kvaliteta od pre tri godine i telefonom napravljene.
grčka bašte atina
Palme na koje nailazite prilikom ulaza kroz glavnu kapiju Botaničke bašte u centru Atine. Fotkala Maki.

U bašti se nalazi 7000 drveća, 40000 žbunova i drugih biljaka kao i nekoliko jezera. U vreme leta kad sam ja bila nije bilo nekog cveća, ali su neki baš visoki kaktusi od bar 4 metra imali cvetove. Palme izgledaju divno kao i cela bašta, svuda zelenilo i svežina sa puno staza. Ako ste u Atini i imate vremena, svratite obavezno da se malo odmorite od šetnje nakon Akropolja i drugih obilazaka po gradu. Pravo osveženje.

atina
Kaktusi u Nacionalnoj bašti Atine

2. Botanička bašta u Atini

Najveća botanička bašta u Grčkoj se nalazi u blizini Atine, u zapadnom Haidari distriktu i zove se Diomedes Botanička bašta (po Džuliji i Aleksanderu N. Diomedesu). Ova Botanička bašta je osnovana zaveštanjem fonda i bašte Aleksandra Diomedesa, profesora i člana Atinske akademije. Bašta je preuzeta 1950. i nakon radova na njoj i proširenju, otvorena za javnost kao Botanička bašta Diomedes 1975. godine sa ciljem da bude na korišćenje Univerzitetu i drugim kulturnim institucijama za istraživanje, uzgoj i razvoj biljnog sveta.

Bašta se sastoji iz nekoliko delova od arboretuma, bašte ukrasnih biljaka, bašte začinskog bilja, istorijskih biljaka sa staklenicima i laboratorijama. U okviru bašte se nalazi i Banka semena koja čuva preko 800 biljnih vrsta. Posebna pažnja se posvećuje očuvanju i zaštiti ugroženih i retkih biljnih vrsta.

Bašta za svaku preporuku, od velikog značaja i divno mesto za posetiti. U okviru bašte ima i nekoliko igrališta i puno mesta za piknik.

http://www.diomedes-bg.uoa.gr/start-en.html

3. Sparoza bašta

Sparoza je eksperimentalna bašta i sedište Mediteranskog baštovanskog društva (Mediterranean Garden Society) u blizini Atine. Osnivač bašte je Mari Žaklin Tirvit koja je počela sa sadnjom 60-tih godina prošlog veka sa biljkama iz celog sveta. Nakon njene smrti, baštu je preuzeo Prirodnjački muzej i sa osnivanjem Društa za mediteranske bašte, postala njeno glavno sedište.

Koliko sam videla na njihovom sajtu, baštu mogu posetiti samo članovi predhodno najavljenom posetom preko Društva, mada verujem da bi prihvatili posetu i drugih ljubitelja, ako se lepo najave. Nalazi se u blizini atinskog aerodroma i lako se do nje dolazi autobusom koji ide sa aerodroma. Društvo se bavi i izdavačkom delatnošću, otvoreno je za sve zainteresovane (uz plaćeno članstvo) i ima svoje ogranke širom sveta od Australije do Kalifornije, svuda sa sličnom mediteranskom klimom.

http://www.mediterraneangardensociety.org/index.html

Ostrvo Krit

Botanički park i bašte Krita

Botanička bašta na najvećem i najsunčanijem od svih grčkih ostrva, Kritu, prostire se na skoro 20 hektara zemljišta. Nastala je udruženim snagama četvorice braće nakom razornog požara iz 2004. godine koji je opustošio ovo područje. Braća Marinakis su odlučila da obnove i ozelene ovu oblast bukvalno iz pepela. Uspeli su da stvore botaničku baštu sa brojnim biljnim vrstama i životinjama kojima je tu dom. Park obuhvata baštu citrusnog voća, vočnjak trešanja, meditranskog voća, vinograd, tropsku baštu i baštu sa mediteranskim aromatičnim biljem uz autohtone biljke Krita.

Danas je ovo park za opuštanje, šetnje, istraživanje i razne sportske aktivnosti. Ovaj Botanički park se nalazi u blizini grada Hanje, u podnožju Belih planina, posle sela Fournes.

http://www.botanical-park.com/

retimno krit

Manastirske bašte na Kritu

Manastiri na ostrvu Krit kao mesta molitve, mira i utočišta, bogata su i zanimljivim pričama iz istorije, naročito burnih epizoda narodnooslobodilačke borbe iz vremena stranih vlasti na ostrvu Kritu. Kao deo manastirske kulture i istorijskih okolnosti, manastiri su ograđeni i imaju unutrašnja dvorišta sa negovanim i bujnim baštama. Posetila sam dva veća manastira iz XVII  veka na severozapadnoj strani ostrva, u oblasti Hanje i grada Retimna.

Prvi, manastir Agija Trijada Cangarolon (Agia Triada Monastery) nalazi se na poluostrvu Akrotiri kod Hanje. Sagrađen je u XVII veku od strane dvojice braće mletačkog porekla (Venecijanci). U okviru manastira nalaze se i muzej i biblioteka.

grčka bašte
Dvorište manastira Agija Trijada (Sveto trojstvo) blizu Hanje, na Kritu. Bugenvilija na pergoli, okolo saksije sa muškatlama i palmama.
grčka bašte na kritu
Manastir Agija Trijada, Krit
Narandžasta bugenvilija i ljubičasti solanum

Drugi, manastir Arkadi, jedan od najlepših kritskih manastira, podignut u blizini grada Retimna. Sagrađen je u XVI veku uz vidljive renesansne i barokne uticaje tog vremena. Značajan i bogat manastir sa glavnom crkvom divnog pročelja bio je veliko kulturno središte sa svojom školom i bogatom bibliotekom. Manastir je ograđen visokim zidinama i tokom ustanka protiv Turaka 1866. bio je mesto utočišta okolnog stanovništa i opsade koja je završena tragično po opsađene (dizanjem baritane u vazduh kao Stevan Sinđelić u bici na Čegru u Prvom sprskom ustanku).

Oba manastira su nastala na mestima ranijih antičkih svetilišta i ranohrišćanskih crkava.

Pomislili biste da na toj suvoj i kamenitoj zemlji ništa ne može da uspeva, ali ima zelenila, kao i puno cveća u saksijama. Treba samo odabrati prave biljke za takve uslove.

grčka bašte na kritu
Dvorište manastira Arkadi, Krit.

manastir arkadi

Ostrvo Rodos

Bašta Arheološkog muzeja (grad Rodos)

U Starom gradu Rodosu, jednim od najlepših srednjovekovnih očuvanih i obnovljenih na Mediteranu, nalazi se odličan Arheološki muzej sa malim mediteranskim vrtom u unutrašnjem dvorištu. Arheološki muzej je smešten u nekadašnjoj bolnici vitezova hospitalaca (Jovanovaca, red vitezova sv.Jovana) koji su tokom srednjeg veku držali ostrvo Rodos pre nego što je u XV veku (1522) osvojio turski sultan Sulejman Veličanstveni (vizetovi su onda prešli na Maltu).

grčka rodos
Bašta Arheološkog muzeja u Starom gradu Rodosu.

grčka bašte na rodosu

U pitanju je sklop nekoliko zgrada u kojima su izloženi eksponati iz antičke istorije ostrva Rodos i okolnih ostrva, koje okviruju dvorište ispunjeno zelenilom u vidu privatne bašte. Divno mesto za pauzu nakon šetnje muzejskim prostorijama. U bašti rastu masline, lavanda, ruzmarin, oleander, tekoma, lantana, bugenvilija uz drugo mediteransko žbunje i drveće. Muzej se jednim delom naslanja na poznatu Ulicu vitezova, dok je ulaz iz glavne ulice.

Bugenvilija na Rodosu (Iksija)
rodos
Pogled preko oleandera sa divnog grada Lindosa na plažu ispod, ostrvo Rodos
bugenvilija
Lindos na Rodosu

Kalithea therme

Kompleks u vidu spa centra sa plažom na putu između grada Rodosa i letovališta Faliraki. Termalni izvori na ovom mestu su bili poznati još u antici. Dvadesetih godina XX veka je arhitekta Pietro Lombardi dizajnirao posed sa pratećim objektima koji su kasnije dugo bili zapušteni da bi početkom XXI veka rekonstruisani. Okolina je lepo uređena sa bugenvilijama, lantanama, tropskim drvećem… Fino mesto za provesti dan ili pola dana na plaži i u šetnji okolo. Ulaz se naplaćuje 3e.

grčka kalithea
Kalitea terme, Rodos

Ostrvo Krf

Ostrvo Krf ima veoma povoljnu klimu za baštovanstvo i uzgoj raznih biljnih vrsta zahvaljujući relativno vlažnoj klimi. Bez obzira na suva i topla leta, Krf je ostrvo sa najvećom količinom padavina od svih ostrva u Mediteranu. Ove prirodne prednosti Krfa za razvoj baštovanstva su poznate odavno, pa na ostrvu ima kako novih modernih bašti tako i starijih očuvanih iz XVIII i XIX veka. Većina divno uređenih bašti su u privatnom posedu ili u sklopu luksuznih kompleksa na čijim rešenjima su radile poznate pejzažne arhitekte (uglavnom Britanci).

Ahilejon palata sa baštom (Achilleion)

Ahilejon je letnja palata austrijske carice Elizabete Sisi sa kraja XIX veka koja se nalazi u mestu Gasturi, blizu grada Krf. Palata i vrt su sagrađeni u neoklasičnom stilu gradnje. Vrtovi su pažljivo uređeni sa divnim pogledom i brojnim novoantičkim statuama okolo. Posed je otvoren za javnost.

Kuća i bašta San Stefano

Imanje San Stefano iznad mesta Benices, posebno je zanimljivo za sve ljubitelje serije The Durrells u kojoj je ekranizovana knjiga o životu porodice Darels (porodice pisca Lorensa Darela) tokom 30-tih godina XX veka na Krfu. Prema knjizi Džeralda Darela, Lorensovog najmlađeg brata, naziva ,,Moja porodica i druge životinje” je snimana serija.

Imanje Ru (The Rou Estate)

Luksuzno imanje sa smeštajem sa posebnim profesionalno uređenim baštama u engleskom stilu. Nalazi se na severoistočnom delu ostrva. U baštama cvetaju visterija na pergolama i agapatusi u prolazima uz razne višegodišnje cvetnice i mediteransko bilje kao što su lavanda, ruzmarin i santolina.

Gastouri Garden

Privatna bašta južno od grada Krfa, koju je kreirao vlasnik Kali Doksiadis, bivši predsednik Društva za mediteransku baštu. Bašta je pravi primer održivog baštovanstva, tj. izbora biljaka koje su štedljive sa vodom. Može se posetiti uz predhodnu najavu.

Imanje Kasiopija (The Kassiopia Estate)

Prelepo uređeno bašta na imanju Kasiopija pod drvećem, žbunjem, začinskim i ukrsnim biljkama sa prelepim pogledom na more. Sve savršeno uklopljeno u ostrvski pejzaž. Imanje se nalazi na severozapadu Krfa, uz mesto Kasipi.

http://kassiopiaestate.com/gardens.html

Uličice starog grada Lindosa koji je biser ostrva Rodos.

Ovo su preporuke ako ste u obilasku ovih destinacija u Grčkoj. U svakom slučaju, cvetna iznenađenja su na svakom koraku kako u kontinentalnom delu tako i na ostrvima ove predivne zemlje. Pišite šta ste lepo videli od mediteranske flore ovde na blogu, na Instagramu i u odgovoru na FloraDela newsletter.

P.S. Krf nisam posetila, kad budem u prilici, eto i fotografija.

Nastaviće se…

Do tada, imate i preporuke neke od najlepših vrtova ruža u svetu i Srbiji u tekstu ovde https://floradela.com/13-najlepsih-ruzicnjaka-u-svetu-i-3-u-srbiji/

Hvala na čitanju i uživajte u letu gde god da ste:)

Ένα λουλούδι χαιρετισμό σε όλους!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *