Održivo baštovanstvo i zalivanje

Imajući u vidu klimatske promene koje se dešavaju svuda u svetu, trebalo bi da uskladimo svoje baštovanstvo, tako da više poštuje prirodu i bude što održivije. Ovim tekstom i ovde na blogu započinjemo razgovor na temu održivog baštovanstva uz davanje konkretnih predloga na različite aspekte bavljenja baštovanstvom.

Verujem da nam je svima poznata situacija sa letnjim zalivanjem cveća u bašti ili saksijama kada tokom vrelih dana i sušnih perioda jedva postižemo da osvežimo biljke, naročito one u saksijama u kojima se brže isušuje zemljište. Tokom julskih i avgustovskih vrućina najčešće moramo zalivati i ujutru i uveče cveće. Čak i biljke koje vole da su na sunčanim pozicijama, tim danima se jedva održavaju, dok se druge često suše i bivaju podložne raznim oboljenjima usled iscrpljenosti i izloženosti stresu zbog suše.

U zavisnosti od različitih faktora i prostora na kom uzgajamo cveće, očigledno je da moramo svesnije birati i prilagođavati se novim uslovima za opšte dobro. Tema ovog teksta u okviru serijala o održivom baštovanstvu je zalivanje, tj. odgovornija upotreba vode sa predlozima kako smanjiti trošenje vode tokom letnjih meseci u bašti i kako odabrati cveće u skladu sa tim.

Zalivanje

Usled sve toplijih leta i dužih sušnih perioda od velike je važnosti kako upravljamo vodom u svojoj bašti. Postoji nekoliko načina kako koristiti manje vode prilikom zalivanja, jer nije poenta niti održivo da trošimo prekomerne količine vode niti da jurimo kantama sa vodom tamo-amo ujutru i uveče leti ako nemamo sistem za zalivanje. Isto tako, ukoliko idemo na odmor u julu ili avgustu, a nema padavina, trebalo bi da nekog zadužimo da zaliva umesto nas.

Evo nekoliko predloga kad je čuvanje vode i vlažnosti zemljišta u pitanju koji i nama štedi vreme.

Malčiranje

Malč se stavlja po površini zemljišta oko biljaka kao zaštitni sloj koji čuva važnost zemljišta da se ne bi brzo isušilo kao i sprečilo korov da raste oko biljke. Usput, malč oplemenjuje tlo (zavisi i od čega je malč). Možete postaviti malč od komposta, grančica i sitnih ostataka drveta ( kora i sl), lišća, slame, kamenčića itd.

Na ovaj način manje zalivate, što i vama daje više vremena i manje vode se troši na zalivanje.

Malč se postavlja krajem jeseni ili početkom proleća. Tokom zime on štiti biljke, tj. korenje od mraza zagrevajući zemljište.

Skupljanje kišnice

Ako imate baštu, dvorište ili veću terasu možete skupljati kišnicu. Ništa bolje za zalivanje biljaka od kišnice. Postavite širu posudu za prikupljanje kišnice pred kišu ispod oluka ako možete (ili preusmerite dodatni oluk ka buretu, ovo je slučaj u mom dvorištu) ili jednostavno bilo gde na otvorenom da se napuni.

Zalivajte u ,,pravo” vreme

Zalivanje je jedna od najvažnijih tema kad je uzgoj cveća u pitanju. Premalo ili previše zalivanja, u zavisnosti koja je biljka u pitanju, najčešće dovodi do uvenuća. Tri glavna saveta o zalivanju cveća koja uvek dajem:

1. Kad je leto, zalivajte rano ujutru ili kasno predveče da bi biljke imale što više vremena da uživaju pre nego što se zagreje      zemlja. Ako možete da birate savetujem da zalivate kasno predveče kad se biljke malo rashlade i da bi imale više sati da upijaju vlagu do jutra.

2. Obratite pažnju na mlade biljke, tek posađene, kojima treba da se razvije koren kako bi kasnije bile otpornije. Njih                 zalivajte redovnije toplim danima tokom prve godine.

3. Još jedan savet je da zalivate ređe, ali obilnije.

Napravite mikro klimu

Zasadite drveće i žbunje da napravite senu i mikro klimu (i zadržite duže vlagu) u zavisnosti od toga koliko imate prostora na raspolaganju i koliko je otvoreno. Drvećem osim što pravite hlad, čistite vazduh i smanjujete buku, pomažete zemljištu i životinjicama. Na terasama isto dodajte manje primerke pogodne za uzgoj u saksijama i penjačice za više zelenila koje ide u vis.

Pravilan izbor cveća za sadnju

Biljke su nam glavni saveznici u ublažavanju klimatskih promena. Najvažnije pravilo kod odabira cveća je ,,prava biljka za pravo mesto” i obrnuto. To znači npr. da ako imamo otvorenu sunčanu poziciju ili okrenutu ka jugu tu moramo saditi isključivo cveće za sunčane pozicije i to ono koje dobro podnosi sušu.

Za ovakve sunčane pozicije potrebno je napraviti održiv izbor. Ako je to otvorena pozicija u bašti koja nema senke i tu ,,prži” sunce leti ili neki kutak/ terasa okrenuti ka jugu gde ima sunčeve svetlosti gotovo tokom celog dana, tu je potrebno saditi biljke koje su tolerantne na sušu i visoke temperature . Na ovu temu pročitajte poseban tekst Cveće otporno na sušu ili Some like it Hot.  Isto tako, takve biljke za tzv.”dry garden”  ne moraju da se zalivaju često tako da smo na dvostrukom dobitku sa njima plus ne zahtevaju pažnju jer su otporne i izdržljive. Idealan izbor i ako nemate puno vremena za biljke ili za vikedice.

Uz odgovarajuće cvetnice, sadite i što više domaćih biljaka ili ostavljate deo u bašti za divlje cveće. Ovakve biljke su otpornije, nezahtevne i vole ih oprašivači.

Smanjenje zagađenja

Kada smo kod odgovornog i održivog baštovanstva, van teme zalivanja, moram pomenuti smanjenje zagađenja i upotrebu plastike u svojim baštama. Najpre, izbaciti iz upotrebe otrovne hemikalije koje se upotrebljavaju u vidu pesticida i insekticida. Smanjiti upotrebu plastike u baštovanstvu kad god imate bolji prirodniji izbor za npr. saksije. Uzgajati više biljke koje smanjuju zagađenje vazduha ili buku sa ulice. Napisaću poseban tekst o ovome uskoro.

Više bioraznolikosti

Takođe, za zdravu i uspešnu baštu potrebna je bioraznolikost. Sadite i uzgajajte cveće koje privlači različite oprašivače kao i bubamare i bogomoljke koje su od velike pomoći ako vaši napadnu vaše biljke. Priroda sama štiti sebe. Zasadite žbun ili manje drvo ako imate malo prostora da privučete ptičice. Postavite kanticu ili malu posudu sa vodom da se pčele, leptiri i dr. leteći insekti osveže tokom vrelih letnjih dana. Napravite mini jezerce makar u lavoru ili burencetu. Zimi postavite hranilice za ptice. Sve će ovo doprineti bogatijoj i zdravijoj sredini.

Možete preuzeti  baštovanski e-priručnik ,,Cveće za pčele” koji sam napisala na ovu temu kao poklon ako ste prijavljeni na moj mesečni newsletter. U priručniku ćete pročitati zašto i koliko su nam pčele bitne, šta se dešava sa pčelama u svetu danas usled upotrebe štetnih hemikalija i uništavanja staništa, kako mi, baštovani, možemo podržati pčele sa savetima šta sve možete raditi uz brojne predloge cveća po grupama koje pčele vole. Na kraju sam dodala poseban mini vodič sa opisom za cvetnice koje pčele vole da posećuju (jer ne odgovara svo cveće pčelama).

Jedno po jedno

Počnite od jedne stvari npr. zasadite 5 biljaka koje pčele vole (odaberite npr.cinije, ahileu ili hajdučku travu, ehinaceu), postavite leti činiju sa vodom za pčele i leptire (vodu menjajte npr. svaki drugi dan) ili zamenite plastične dotrajale saksije terakota saksijama po potrebi.

Male promene mogu napraviti veliku razliku. Mi baštovani prirodno treba da prednjačimo u očuvanju prirode i okoline, da slavimo naše bašte i doprinosimo zdravijem i lepšem okruženju za dobrobit svih nas.

Hvala na pažnji!