Sve blagodeti baštovanstva-kako baštovanstvo utiče na nas?

Baštovanstvo i boravak među biljkama nam donosi mnoge dobrobiti.

Sve više novih studija raznih svetskih univerziteta, organizacija i pojedinaca bavi se temom uticaja prirode na ljude i pokazuju koliko je boravak u prirodi i bavljenje biljkama isceljujuć za nas. Kako za naš um i dušu, tako i za naše telo.

Naša veza sa biljkama je fascinantna i tesno isprepletena od samih početaka ljudske istorije. Biljke nam toliko toga daju, od kiseonika i smanjenja zagađenja i buke koja dopire sa ulica naročito u urbanim sredinama preko hrane i lekova, do materijala za razne namene (knjige, odeće,  nameštaja… ). Lista je beskonačna.

Blizina zelenog prostora (bašte, parka, šume i dr.) dokazano smanjuje agresiju i anaksioznost, popravlja raspoloženje i opušta nas. Kada smo negde u prirodi osećamo se smireno i puni života.

Istraživanja pokazuju i da su ljudi u prirodi velikodušniji i otvoreniji. Da se tokom boravka u prirodi osećaju više povezano sa svetom oko sebe.

Mi smo bića prirode i sve više uviđamo vezu između zdravlja ljudi (psihičkog i fizičkog) i zdravlja naše planete. Dovoljno je da pogledamo stanje sveta danas i stanje u kom se nalazi naša planeta, koliko je naš odnos prema prirodi ogledalo našeg odnosa prema sebi i opšteg stanja čovečanstva.

Kako baštovanstvo utiče na naš um?

Boravak među zelenilom i cvećem utiče blagotvorno na naš um, dušu i telo. Samo povezivanjem sa prirodom, dodir sa zemljom  i sadnjom biljaka je lekovito.

Za početak, baveći se baštovanstvom provodimo više vremena napolju na svežem vazduhu. Upijamo sunčeve zrake i tako obezbeđujemo proizvodnju vitamina D za naše telo i naše dobro raspoloženje.

U društvu biljaka i baštovanskim aktivnostima poboljšavamo mentalno zdravlje, jer zelenilo odmara oči i mozak. Opušta i umiruje naš um smanjujući lučenje hormona stresa.

Biljke i bašte stimulišu naša čula vida, mirisa i dodira. Kao i ukusa ako uzgajamo nešto jestivo.

Baštovanske aktivnosti su i vežba za mozak, jer planiranje sadnje, biranje biljaka, pamćenje naziva i potreba svake biljke održava mozak u formi i poboljšava naše pamćenje (još ako učite i latinske nazive to su dodatni poeni :).

Uzgoj cveća će vas naučiti da budete prisutniji, da usporite i više primećujete oko sebe. Da zastanete i uživate u momentu (Stop and smell the roses). Daće vam predah od ekrana i preplavljenosti informacijama kojima smo danas izloženi. Vratiće vas cikličnosti u prirodi, podsetiti kako sve kruži u prirodi i ponovo se vraća. Kako je svako proleće novi početak. Priroda uvek daje novu šansu i blanc page svakog proleća ma šta da je bilo ranije. Možete sve iz početka sa svakom novom cvetnog godinom.

Uzgoj biljaka će vas naučiti strpljenju kao i da stvari često nisu pod vašom kontrolom i da je to u redu. Da je promena konstantna i ono na šta možete sigurno da računate. Nikad nijedna sezona, ni jedno proleće, leto ili jesen u bašti ili vašoj cvetnoj oazi na terasi nisu isti.

Uvek nešto novo učite.

Bašte i cvetne oaze su mesta mira, sreće i utehe. Mesta sigurnosti, tišine, druženja i najpre ljubavi.

Sam dodir sa zemljom donosi bolje raspoloženje, jer je otkriveno da bakterija Mycobacterium vaccae koja živi u zemlji i koju udišemo utiče na lučenje serotonina koji podiže raspoloženje i čini nas srećnijim uz neke druge zdravstvene učinke.

Uz sve ove dobrobiti koje nam donosi sam proces uzgoja cveća, mi na kraju dobijamo cveće, voće i povrće za hranu i dušu.

Sam taj čin kada uzgajate i ubirate plodove da li cveća ili voća/povrća toliko raduje i čini nas ponosnim. Baštovanstvo podiže samopouzdanje zbog osećaja da ste nešto postigli i izaziva divljenje i zahvalnost prema prirodi. Oplemenjuje nas, čini mudrijim i velikodušnijim.

Zbog svih dobrobiti koje nam bavljenje baštovanstvom donosi ono produžava i poboljšava kvalitet našeg života.

U raznim zemljama se sve više ulaže u kampanje i programe za promociju baštovanstva kao aktivnosti koja donosi višestruke dobrobiti za sve nas u cilju povećanja opšteg blagostanja ljudi kao i za drugi živi svet i samu okolinu.

Veza baštovanstva i fizičkog zdravlja ljudi

Osim blagotvornog uticaja na naš uh i duh, bavljenje baštovanstvom je dobro i za naše telo. Baštovanstvo spada u fizičku aktivnost, sve zavisi od aktivnosti koju obavljate da li neke lakše ili malo zahtevnije kao što je okopavanje.

Baveći se biljkama, više smo na svežem vazduhu. Obavljajući razne poslove oko njih mnogo smo aktivniji i pokrećemo i zatežemo brojne mišiće. Osim što nas čini zdravijim, pomaže nam da budemo fit. Raznim baštovanskim aktivnostima sagorevamo višak kalorija.

Baštovanstvo se pokazalo kao aktivnost koja je dobra za srce, jer doprinosi regulisanju krvnog pritiska, između ostalog.

Ako i nemate svoju baštu, studije pokazuju da ljudi koji žive u blizini parka ili šume imaju manje zdravstvenih problema od ljudi koji nemaju zelene oaze u blizini.

Baštovanska terapija

Baštovanstvo se ,,prepisuje“ sve češće kao terapeutska aktivnost u vidu hortikulturalne terapije. Osim za sve ljude zbog svih pomenutih dobrobiti koje nam donosi bavljenje biljkama i boravak u baštama i zelenom okruženju, baštovanstvo se pokazuje kao dobra dodatna terapija za ljude koji imaju različite psihičke i društvene probleme. Njihovo uključivanje u hortikulturalne terapije gde se oni bave baštovanstvom u baštama koje su same po sebi sigurna mesta i ne dovode se u vezu sa bolnicama doprinose normalizaciji terapija i pokazuju značajna poboljšanja.

Jako su zanimljivi i značajni rezultati ovakvih baštovanskih terapija u radu sa zatvorenicima, ljudima koji pate od različitih vrsta zavisnosti i mladima koji imaju društvenih problema.

Od posebne je važnosti izgraditi kod dece i mladih ljudi bolju vezu sa prirodom za zdravije odnose i bolje sutra.

Sve ove lekovite moći baštā i baštovanstva na nas ljude poznate su od davnina, danas nauka to samo potvrđuje.

Baštovanstvo za početnike i cvetni plan

Bavljenje biljkama i uopšte baštovanstvom preporučuje se svima, bez obzira na godine. Okružite se zelenilom i cvećem. Probajte da posejete nešto od cveća i da pratite proces razvoja do cvetanja i odlaska u seme. Pokušajte da razmnožite neku biljku. Boravite što više u prirodi i povežite se sa drugim baštovanima i ljubiteljima cveća.

Ako ste početnik krenite malo po malo uz nekoliko cvetnih vrsta, usput učite i dodajte još po koju cvetnicu svake sezone.

Možete uzgajati prelepo cveće i ako nemate baštu, već samo manju terasu. Imate prostor za samo 3 saksije? I to će biti dovoljno za početak cvetne avanture i blagodeti koje vam donosi baštovanstvo. Imam nekoliko predloga kako da pametno uposlite te svoje 3 ili više saksija da biste imali što više cveća cele sezone da uberete.

Mini cvetni plan

Cvetni plan kako da uposlite svoje saksije za više cveća:

Na proleće (od kraja aprila,u maju i početkom juna) možete posejati jednogodišnje cveće kao što su cinije i kosmos  (tekstovi o cinijama Cinije  i kosmosu Kosmos za cvetno obilje u bašti ) koji brzo rastu, puno cvetaju (ako ih redovno berete) i cvetaće vam celo leto i jesen.

Kad vam oni prođu krajem jeseni ( krajem oktobra i početkom novembra), uklonite suve delove i izvadite ostatke iz saksije, stavite svežu zemlju i posadite jesenje lukovice kao što su lale, narcisi, zumbuli ili krokusi koji će vas obradovati sledećeg proleća ( tekst o jesenjim lukovicama Vodič za sadnju jesenjih lukovica )

Na proleće, kada prođu sa cvetanjem ove lukovice izvadite ih iz saksija i ostavite negde da se još osuše, sačuvajte ih do jeseni (na tamnom, suvom i hladnijem mestu) do ponovne sadnje. Pošto ste izvadili lukovice, obnovite zemlju i ponovite setvu jednogodišnjeg cveća po želji.

Na ovaj način maksimalno koristite saksije i imate cveće tokom čitave sezone da uživate u pogledu i za vazu.

Još predloga za ljubitelje cveća

Isplanirajte šetnju do nekog parka, šume i drveta koje će biti u cvetu sad tokom cvetne sezone. Posetite familiju i prijatelje koji su ljubitelji cveća i razmenite sa njima cvetne planove i savete za ovu sezonu, pitajte da vam daju neki rasad ili seme, posetite pijace i rasadnike za novu ponudu.

Uživajte u procesu planiranja, sadnje i nege cveća. Budite zahvalni za sve što vam priroda daje. Doneće vam toliko dobrog i toliko radosti svaki taj klijanac koji iznikne po sejanju, svaki pupoljak i cvet.

Probajte da uzgajate na terasi i npr. čeri paradajz u saksijama, rotkvice ili šumske jagode. Aromatično bilje kao što su nana, limun bosiljak i bosiljak, vlašac ili mediteransko bilje kao lavanda i ruzmarin ako imate osunčane terase. Imaćete uz cveće, svoje povrće, voće i začine, sve zdravo i neprskano, bez dodatne plastike za ambalažu.

Dobro za vas i okolinu.

Povežite se ovog proleća više sa prirodom preko baštovanstva i cveća. Veza sa prirodom je uvek veza sa čudom stvaranja. Svi smo mi deo te iste magije.

Za sve vas koji želite da naučite kako da uzgajate cveće u baštama i saksijama tu su i moje cvetne radionice koje održavam uživo ili online. Na mom Instagram profilu (@floradela_) ili preko mog newslettera najavljujem unapred nove termine po sezonama.

Takođe, imam i preporuku na temu benefita koje nam donosi baštovanstvo u vidu knjige “The Well Gardened Mind” Sju Stjuart-Smit (Sue Stuart-Smith). Pisala sam više o njoj u postu na IG, biće i ovde u tekstu sa knjiškim preporukama. Možete poslušati  i razgovor Monti Dona sa pomenutom autorkom na ove teme ovde https://www.youtube.com/watch?v=CKStykYI4ak

P.S. U nešto izmenjenom tekstu u vidu intervjua pisala sam, tj.odgovarala na pitanja za časopis Blic Magazin iz aprila 2022.

Srećno u baštovanskim avanturama i hvala na pažnji!