cvetne-preporuke
Cvetna inspiracija,  Filmovi,  Književnost

Cvetne preporuke (leto 2020)

Za ove neizvesne i uzvrele letnje dane spremila sam nam nekoliko predloga za čitanje, gledanje i slušanje.  Nadam se da će vam se dopasti ove cvetne preporuke i da ćemo u njima i uz njih pronaći malo mira, odmora i nadahnuća.

Odmah na početku imam dve cvetno knjiške preporuke.

Izdavačka kuća 4SE iz Beograda, u okviru svoje edicije Florografija sveta, priredila je dve knjige o cveću, njihovom simbolizmu, mitologiji i istoriji kao deo domaće i svetske kulturne baštine.  Izdanja su prevedena na više jezika i posebno prilagođena kulturi zemalja od strane njihovih timova (Rusija, Francuska).

1. ,,Poruka skrivena među laticama“ Govor cveća u Srbiji 

Knjiga ,, Poruka skrivena među laticama. Govor cveća u Srbiji” donosi značenja i poruke koje nose omiljene cvetne vrste u Srbiji uz odgovarajuće prateće stihove neke od najlepših pesama srpske kniževnosti. Ljudi su od odavnina upotrebljavali cveće kao izraz za svoje razne emocije.  Simbolika koju smo pripisivali određenom cveću, menjala se od epohe do epohe i od civilizacije do civilizacije. U Osmanskom carstvu, u okviru harema, uspostavljene su norme “Jezika cveća” (Florografije) koji se koristio u neverbalnoj komunikaciji za tajne poruke. Sa Istoka je ova tradicija preneta u Zapadnu Evropu u XVIII veku, gde je jezik cveća  doživeo veliku popularnost tokom XIX veka u Viktorijanskoj Engleskoj. Buket cveća nosio je više skrivenih poruka za one koji su znali da ih protumače (od pomoći su bili rečnici o jeziku cveća).

U ovoj knjizi malog formata, koja je prigodna za poklon, mogu se naći cvetne vrste poznate našem podneblju, koje su gajile naše bake, uz data značenja koje svaki cvet nosi i pažljivo odabrane stihove u vezi sa tim emocijama. Stihovi su iz pesama Vaska Pope, Laze Kostića, Jovana Jovanovića Zmaja, Desanke Maksimović, proze Iva Andrića, Meše Selimovića, zapisa Nikole Tesle… Unutar knjige naći ćete cveće poput bosiljka, nevena, sasa, narcisa, ivanjskog cveća, jorgovana, smilja, kala, perunika, šeboja…

Evo jednog primera iz knjige:

Cvet Veronika, značenje Posvećenost

,, I kad te ne zovem,

Na tebe ipak čekam.“

Mira Alečković

Na kraju je jasno da je poruka svih poruka Ljubav.

Knjigu je priredila Dubravka Savić i izdata je na srpskom,  srpsko-engleskom, srpsko-ruskom, ruskom jeziku i najnovije izdanje na francuskom prilagođeno francuskoj cvetnoj kulturi i književnosti. 

florografija

 

 2. ,,Florografija. Jezik cveća. Mitovi i legende iz celog sveta“

Druga knjiga ,,Florografija. Jezik cveća. Mitovi i legende iz celog sveta“  istog izdavača, delo je kolumbijske autorke Karoline Spelmen. Ova knjiga se tematski odlično nadovezuje na predhodnu knjigu, pošto se bavi legendama i mitovima o cveću uz brojna tumačenja za svaki od datih cvetova. Pomalo enciklopedijske forme sa prikazima govori o čak  88 poznatih biljnih vrsta koje možete čitati redom koji vama odgovara.

U knjizi možete pročitati o akaciji i njenoj vezi sa Starim zavetom i Mojsijem, zašto amarant (štir) simbolizuje besmrtnost , kako je mak dovođen u vezu sa smrću i kako je postao simbol izgubljenih mladih života u Prvom svetskom ratu, o cvetovima iz grčkih mitova poput narcisa, lovora, zumbula, zašto se biljka anđeoskog naziva angelika koristila za komuniciranje sa svetom mrtvih i prizivanje božanske pomoći, o lekovitosti vrbe, navođenju kamelije od strane pisca Gabrijela Garsije Markesa kao leka za ljubav u romanu ,,Ljubav u doba kolere“, karanfilu kao simbolu bračne sreće koji po kardinalovom savetu treba potražiti skrivenog među  brojnim slojevima  venčanice jedne carske mlade iz XVI veka, pričama domaćeg stanovništa Latinske Amerike o cveću poteklom na njihovoj zemlji, kao i kolonizatorima, zašto se nar darovao mladencima, kako su smokve bile omiljene na jelovniku grčkih sportista, o lotosu i Budi, kukuruzu i smeni bogova i osvajača kod Asteka, virku i bezgrešnom začeću zbog semena bez oplodnje i mnoge druge.

Možete pratiti kako su se značenja o pojedinim cvetovima vremenom menjala sa promenama religija, geopolitičkim prekrajanjima sveta i sporim menjanjem mentaliteta, od kulture do kulture. Ono što uvek ističem je da priče koje priča cveće, uvek oslikava nas, našu ljudsku istoriju, naše nade, strahove, ambicije i ljubavi.

Knjiga predstavlja skup brojnih priča iz raznih istorijskih razdoblja uz uporedna tumačenja. Ovo je tematika kojom se ja bavim i pišem u okviru istorijskih tekstova ovde na blogu i mini priča na Instagramu. Drago mi je da mogu ovako nešto da preporučim za sve ljubitelje cveća koji žele da saznaju priče koje se kriju iza cveća. Uz pohvale, sa druge strane, dodala bih da se u pričama o pojedinim cvetovima ponekad priča pretvori u priču o nečem ili nekom drugom kao dodatno pojašnjenje. Moram napisati da je većina ovih digresija zanimljiva i znalački interpretirana uz iznošenje ličnog stava autorkinog, ali ne baš u svakom slučaju.

Sve u svemu, opšti utisak o ovoj knjizi je da je veoma zanimljiva i pohvale izdavačkoj kući na izboru ovih knjiga u smislu tematike kojom se bave.

Pravi poklon za ljubitelje cveća koji žele da nauče nešto o cveću koje vole i uzgajaju. Kako su knjige dvojezične ili u prevodima na ruski, engleski i francuski  (Florografija uz srpski prevod ima i ruski) odličan su poklon i ljubiteljima stranih jezika, kao i cvetnim prijateljima van naše zemlje.

Više o izdavačkoj kući 4SE, koja izlaže na Sajmovima knjiga u Beogradu i Novom Sadu, možete potražiti na sajtu https://4sebooks.com/ i Instagram profilu @4sebooks.

3. Film “The Secret Garden” 2020.

Filmska baštovanska preporuka je nova filmska verzija jednog od najlepših klasika za decu i odrasle na temu bašte i njene iseljujuće moći,  ,,,Tajni vrt” Frensis Hodžson Bernet iz 1911. godine. Čuvena ekranizacija iz 1993. godine je svima omiljena, pisala sam posebno o njoj i stvaranju bašte za potrebe filma u tekstu o Filmskim cvetnim preporukama.

U ovogodišnjoj ekranizaciji Tajnog vrta koja se upravo pojavila (od avgusta će biti dostupan svuda), glume Kolin Firt i Džuli Volters, dok je producentski tim isti kao za filmove o Hariju Poteru. Ova verzija je izmenjena u pogledu vremena kada se dešava radnja knjige, izmeštena je u godine posle II svetskog rata, tačnije 1947. godinu, uz još neke umetničke slobode.

Snimanje bašte se odvijalo na pet različitih lokacija, neke od njih su prelepa Bodnant bašta gde su snimljene scene sa prolazom od žute kiše Laburnuma, između ostalih kao i  bašta imanja Fountains Abbey u kojoj se snimala i verzija iz 1993.godine.

Držite na radaru ako volite ovu knjigu i raniju tv verziju, nadam se da će i ova opravdati očekivanja.

Da pogledate trejler za film https://www.youtube.com/watch?v=gHNOXDiD9Vk

4. Baštovanska emisija “Recreating Eden”

“Recreating Eden” je kanadski dokumentarni serijal  u 5 sezona o baštama, njihovim pričama i vlasnicima po celom svetu (sniman od 2002.). Svaka sezona ima po 13 epizoda u kojima su predstavljene najrazličitije bašte i vlasnici, od engleskih plemićkih imanja, urbanih bašti, krovne bašte u Torontu, seoskih do povrtnih, školskih, lekovitih ( sve su lekovite), bašte Paradajz princa iz doline Loare u Francuskoj (o kom sam pisala ranije na Instagramu), brojnim specijalizovanim uzgajivačima npr. ljiljana… Vlasnici su jednako zanimljivi i različitih profesija, od pisaca preko baštovanskih dizajnera, stručnjaka i uzgajivača do holivudskih baštovana frizera i lovaca na biljke.

Serijal sam otkrila kada sam naišla na postojanje epizode “Mona Lisa of parterres” pretražujući o renesansnim baštama Italije. Samu epizodu nisam do sada pronašla za gledanje već sam na njenom tragu naišla na tekst o njoj. U pitanju je bašta Ruspoli u blizini Rima, domaćin je princeza Klaudija koja je naslednica poznate italijanske plemićke porodice i bašte stvorene pre 500 godina koje je sada ponovo rekonstruisana u punom sjaju.

Kada tražite ovaj serijal na internetu pazite da ne pomešate sa nekim drugim TV izdanjima istog naziva. Na Youtube- u se mogu naći epizode prve sezone i još na nekim sajtovima za gledanje, većina malo teže. Ako nađete za druge sezone, dojavite obavezno.

5. Podkast “Gardens, Weeds and Words”

Ovo je predlog za slušanje na temu razgovora o baštama i šta nam one znače. Volim podkastove i sjajno što ih sve više ima (iako kod mene retko kad dođu na red, ipak odvojim vreme da slušam one epizode koje me baš zanimaju). Ako se prvi put susrećete sa njima, podkastovi su zapravo privatne tematske radio emisije, vi pronađete šta vas zanima i koji domaćin vam prija za slušanje. Imate podkastove na najrazličitije teme, od podizanja biznisa do literarnih.

“Gardens, weeds and words” je jedan od baštovanskih britanskih podkastova čiji je domaćin Endrju OBrajen koji sa zanimljivim gostima razgovara na temu baštovanstva, o njihovim baštovanskim počecima, zaštu su nam bašte važne uz puno saveta i predloga za čitanje.

Ovo stoji u prikazu podkasta:

“Have you ever wondered why we make gardens? It seems to be a trait peculiar to our species. And it’s neither here nor there if the garden we make stretches over several acres, or occupies the kitchen window ledge; at some point, most of us feel the urge to begin arranging vegetation around the place where we live, sleep and eat. Perhaps in a world where sense and order seem in short supply, it gives us a feeling of control. Gardens are the bits of the outside world where we get to decide what happens.”

Ostavljam vam link za sajt da pogledate i odatle idete na podkast http://www.gardensweedsandwords.com/

 

***

Verujem da ćete pronaći nešto lepo za sebe. Javljajte kako vam se sviđaju ove cvetne preporuke i šta planirate da gledate i čitate. Uživajte i budite mi dobro!

 

Hvala na čitanju!

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Content is protected !!