u bašti sa beatriks poter
Cvetna inspiracija,  Cvetna istorija,  Književnost

U bašti sa Beatriks Poter

Beatriks Poter je jedan od omiljenih dečijih pisaca širom sveta. Autorka je priča o avanturama nestašnog zeca Petra i ostalih likova u vidu zečića, gusaka, mačaka, miševa, lisca kao i gospodina MekGregora. Fauna i flora engleskog seoskog okruženja u centru su dešavanja njenih knjiga. Uz životinje kao glavne likove, seoska bašta i cveće igraju posebnu ulogu u pričama. Svaka knjiga obogaćena je njenim ilustracijama koje su je dodatno proslavile. Ako obratite pažnju na crteže, možete jasno da vidite da je cveće bilo velika Beatriksina ljubav i da se bavila baštovanstvom.

Priroda, život na selu i bašte pune cveća su joj bile najveća inspiracija za rad. Poslednjih godina istraživanja ovog važnog aspekta njenog života osvetlila su i dodatno upotpunila priču o njenom životu i delu.

Ovo je priča za sve ljubitelje lika i dela Beatriks Poter kao i baštovanstva. Priča o njenoj ljubavi prema cveću i baštovanstvu i kako je to uticalo i inspirisalo njeno stvaralaštvo.

Beatriks Poter: odrastanje i (trnovit) put do cveća

Beatriks Poter rođena je krajem jula 1866.godine u Londonu kao Helen Beatriks Poter u imućnoj porodici. Poterovi su živeli u Londonu, u bogatom kraju blizu Kensingtonske palate. Beatriks je od ranog detinjstva imala dodir sa baštama i cvećem. Iza kuće, porodica je imala malo dvorište za igru i odmor. U blizini se nalazio privatan park samo za stanovnike tog kraja koji su plaćali porez za upotrebu tog parka i imali ključ od kapije. Park su najčešće koristile dadilje koje su tu dovodile decu da se igraju. Nedaleko odatle, nalazila se Kensingtonska palata sa vrtovima kao i Bašta Kraljevskog društva za hortikulturu (RHS) sa raskošnim viktorijanskim cvetnim lejama i staklenikom. Ove cvetne oaze bile su česta destinacija Beatriks i njenom bratu za igru dok su odrastali.

 

beatriks poter u bašti

Prva Beatriksina ljubav je bilo crtanje, najviše životinja i biljaka. Biljkama i baštama se tako počela baviti prvo olovkom na papiru, tek mnogo kasnije i u praksi. Priroda i bašte su je zanimale i uživala je u šetnjama seoskim puteljcima i šumama prilikom dugih raspusta po Škotskoj ili srednjoj Engleskoj. Na imanju Dalguise u Škotskoj, gde je porodica često boravila, bila je negovana bašta sa baštovanima koji su je pažljivo održavali. Beatriks je tamo imala svoju malenu ,, bašticu”. Na imanju njenih babe i dede po ocu, severno of Londona, nalazio se veliki park gde je bilo zapošljeno 15 baštovana na uređenju parka, cvetnih leja, ograđene bašte i staklenika uz idilični pejzaž u okolini.

Bašte i cveće su oduvek bili deo scena Beatriksinog detinjstva i odrastanja. Uz crtanje, počela se baviti kasnije i fotografijom čije joj je osnove pokazao otac. Počinjala se sve više zanimati za crtanje biljaka i botaniku kao deo studija prirode. Najviše se interesovala za svet gljiva. Provela je svoje dvadesete godine baveći se proučavanjem i slikanjem gljiva. Kako nije imala uspeha da objavi rad od strane Line društva u Londonu (u tom trenutku isključivo muško društvo kao i samo stručno bavljenje naukom), Beatriks je odlučila da usmeri svoje talente i vreme na svoja druga interesovanja.

Izmišljanje priča uz crteže na kojima bi radila je ono što je volela i čime se bavila uporedo dok je proučavala gljive sve te godine. U svojim tridesetim, tokom 1890tih godina, rešila je da se posveti pisanju priča. Priča za decu o životinjama i biljkama. Uz pisanje, crtala je i slikala pejzaže.

beatriks poter pismo
Beatriksino pismo iz marta 1892. u kom piše o boravku u Kornvolu i pominje cveće koje je tada u cvetu tamo

U priču uskače zec Petar

U svojim pismima često je pominjala cveće i životinje. Čuvenu priču o zecu Petru i bašti gospodina MakGregora zabeležila je prvi put u pismu za sina svoje bivše guvernante En Mur septembra 1893. godine. En joj je i predložila da priče koje im je pisala uz ilustracije posebno objavi u knjizi. Poslala je Beatriks pismo nazad da ga prepiše i ukrasi. Svi izdavači kojima je slala redom rukopis su je odbili, pa je Beatriks odlučila da knjigu sama objavi pod nazivom ,,Priča o Zecu Petru” (“The Tale of Peter Rabbit”). Knjiga je štampana u crno-belom izdanju i objavljena decembra 1901. Svih 250 kopija su se ubrzo rasprodale. Beatriks je dala da se odštampa nov tiraž i tada je izdavačka kuća Frederik Vard&društvo uzela pod svoje sa štampanjem ilustracija u boji.

Beatriks je sve pričice smeštala u seoski predeo, u bašte i šume. Baštovan iz priče, gospodin MakGregor bio je Škotlanđanin. Škotlanđani su bili čuveni kao baštovani, od Velike Britanije do carske Rusije (možete vidite u prvom tekstu o Rusiji https://floradela.com/katarina-velika-njene-cvetne-ljubavi/ ). Beatriks tada još uvek nije imala svoju baštu, ali je, dok je odrastala, posmatrajući naučila osnovne baštovanske poslove i unosila ih u crteže svojih prvih knjiga (npr. razmnožavanje muškatla reznicama, tople leje, alati…).

Priča o zecu Petru je postigla veliki uspeh. Beatriks je objavljivala od tada po jednu do dve knjige po godini. Sa vlasnicima izdavačke kuće Vardovima se sprijateljila i sa Normanom Vardom je tokom vremena postala veoma bliska što je dovelo do veridbe. Nažalost, veridba je okončana njegovom iznenadnom i brzom smrću. Beatriks je nastavila sa radom na novoj knjizi i boravila što više napolju, crtajući najviše u baštama. Boravak napolju uz crtanje i pisanje joj je pomogao da prođe kroz taj tužan period. Bašte i predeli koji se pojavljuju u njenim knjigama iz tog perioda su one koje je posetila prilikom svojih boravaka van Londona.

beatrix potter
Ilustracije iz knjige ,,Priča o Lulinim zečićima” sa prikazom bašte u kojoj su u cvetu dicentra, ruže penjačice, božuri…

 Beatriks konačno ima svoju baštu!

Baš u vreme veridbe i nesrećnog završetka, početkom XX veka, Beatriks je svojim novcem od zarade i manjeg nasledstva kupila seosko imanje u Jezerskoj oblasti (Lake District), u mestu Bliži Sari (Near Sawrey). Jezerska oblast je jedan od najlepših delova Engleske, na severu zemlje, poznat po prirodnim lepotama. U ovom prelepom delu zemlje je često boravila sa porodicom. Imanje koje je Beatriks kupila sastojalo se od kuće cottage tipa, bašte i farme na kojoj su živeli zakupci, porodica koju je znala od ranije. Imanje se zove Hill Top farma. Kupovina poseda za sebe sopstvenim novcem je bio njen akt nezavisnosti. Odmah se posvetila sređivanju i renoviranju kuće i posebno stvaranju bašte.

beatrix 1913
Beatriks Poter ispred ulaza u kuću, Hill Top, 1913.godine

beatriks poter

U bašti i na imanju je čekalo puno posla, najpre su lokalni kamenoresci napravili staze, proširili prostor za cvetne leje i popravili zidove i ograde na imanju. Prvih godina, Beatriks je živela više u Londonu u porodičnoj kući i dolazila na imanje da proveri kako napreduju radovi. Pošto je videla šta raste od biljaka na imanju tokom te prve godine, počela je polako da sadi cveće po svojoj želji. Biljke je dobijala na poklon od drugih baštovana, prijatelja i komšija u blizini. Zabeležila je da je prekrasan floks dobila od jednog kamenoresca iz komšiluka, ljiljane od prijateljice Mili, od rođake Idit novu vrstu saksifrage…U blizini je imala i baštovansku mentorku, gospođu Satertvajt, koja je izgleda bila pravi baštovanski autoritet. Kao novoj baštovanki u selu, prijateljske i radoznale komšije bi joj svraćale i donosile biljke iz svojih bašti.

Beatriks je znala često praktikovati i onu izreku ,,ukradene biljke najbolje uspevaju” ili slično u tom cvetno lopovskom stilu. Zabeležila je da je lično gospođa Satervajt to tvrdila, a kad ona kaže znači odobreno je tu i tamo čupnuti usput. Savetujem da ipak lepo pitate :). Beatriks je biljke za sadnju nabavljala i iz obližnih rasadnika cveća, naročito ukrasne žbunove.

Bašta joj se sastojala od drveća, cvetajućeg žbunja i ukrasnog cveća uz voćnjak i povrtnjak. Od cveća je sadila višegodišnje, lukovičasto cveće kao i jednogodišnje.

Okupiranost uređenjem bašte i sadnjom biljaka je doprinelo da se Beatriks osećala sve bolje i srećnije. Uz nova baštovanska znanja i veštine koje je usvajala, počela se zanimati i za farmerstvo.

poter
Iz priče o mačićima tu su karanfili, gladiole, viole, nezaboravak

Bašta i cveće u Beatriksinim knjigama

Pored priča, Beatriksine ilustracije životinja i scena sa delovima bašte, cveća i seoskih građevina jednako su prepoznatljivi i posebno čarobni deo njenog stvaralaštva.

Crtala je u knjigama delove i kutke baštâ koje je posetila i njene bašte na Hill Top-u. U priči o mačku Tomu The Tale of Tom Kitten (1907) prvi put se vide delovi njene bašte kao prednja bašta i prilaz kući. Tu se mogu videti rododendroni, paprati, zevalice, irisi i božuri. Sledeće godine, 1908, objavila je priču o patki Džemimi The Tale of Jemima Puddle-Duck uz crteže iz povrtnjaka i biljke koje imaju i simbolično znanje u priči. Uz patku se pojavljuje i lukavi lisac džentlmenskog izgleda koji bi da je smaže i kojeg Džemima ne prepoznaje i pored znakova okolo. Znak je biljka koja stalno okružuje lisca (eng. fox), raste ispred njegove kuće i u šumi, a koja se zove na engleskom foxglove, poznata kao digitalis ili narodski naprstak zbog oblika cvetića. Digitalis je rastao u Beatriksinoj bašti kao i u okolini u šumarcima i uz puteljke (više o Digitalisu možete pročitati ovde https://floradela.com/digitalis-digitalis-purpurea-neodoljivi-ukras-baste/).

beatrix potter foxglove
Digitalis ili foxglove u priči o Džemimi i liscu (eno ga okruženog digitalisom kako čita novine)
beatriks poter
Muškatle, Petar zec i gospodin MakGregor u akciji. Pored je označena saksija sa verovato reznicom koje se vide na nekim drugim ilustracijama.

Uz svoju baštu, Beatriks Poter često je crtala i seoske predele koji su okruživali imanje. Volela je da šeta okolnim stazama u blizini imanja i sela.

U nekoliko njenih knjiga se kao mesto dešavanja pojavljuje ,,bašta gospodina MekGregora” u daljim avanturama odraslog zeca Petra pod nazovom ” The Tale of the Flopsy Bunnies” iz 1909. godine. U njoj, Petar sa svojom majkom vodi posao ,,rasadnika” uz reklamu za dodatne usluge – “Gardens Neatly Razed, Borders Devastated by the Night or Year” ili u slobodnom prevodu Bašte temeljno uništavamo. Cvetne leje pustošimo noću ili tokom godine.” Baštovanski horor ako imate ovakve zečeve u blizini :).

Beatriksina ilustracija Fawe Park bašte, 1903, u privatnoj kolekciji

beatriks

u bašti sa beatriks poter

Bašta na Hill Top-u se vremenom lepo razvijala, biljke cvetale i širile se uz uobičajen broj neuspelih pokušaja. Sada je i ona iz svoje bašte delila prijateljima reznice i seme cveća. Nabavljala je stalno alat i potrebnu opremu u vidu mini staklenika i druga staklena zvona za obezbeđivanje odgovarajućih uslova za rast i zaštitu mladih biljaka.

Veliki deo zarađenog novca ulagala je upravo u nove baštovanske zamisli. Pisanje knjiga uz pravljenje pratećih proizvoda po likovima iz njenih priča u vidu igračaka, šoljica, tapeta i sličnog, donosilo joj je finansijsku nezavisnost (veoma uspešan brend je napravila). Uživala je u mirnom seoskom životu ispunjenim pisanjem, crtanjem i baštovanstvom uz svakodnevne poslove na imanju.

Dalekovid cilj za očuvanje prirodnih lepota

Uz Hill Top farmu, Beatriks je ubrzo kupila i farmu preko puta, Castle Cottage Farm. Tokom poslova oko kupovine ovog imanja, sarađivala je sa lokalnim advokatom, Viljemom Hilisom, sa kojim će koju godinu kasnije stupiti u brak (1913). Bračni par je živeo u kući na Castle Cottage Farm koju su prethodno renovirali, dok je preko puta imala baštu i kuću za sebe na miru i goste kad im dođu. Naravno, Beatriks je i na novom imanju sredila baštu posadivši ruže, floks, zvončiće i ljubičice uz začinsko bilje, povrtnjak i voćnjak.

Tokom Prvog svetskog rata, usled nedostatka muške radne snage na imanju, Beatriks je zaposlila jednu ženu da uz nju obavlja baštovanske poslove. Ona i gospođica Eleonor Lui Čojs su se sprijateljile i godinama nakon rata su nastavile da preko leta rade zajedno. Redovno su se dopisivale i razmenjivale cvetne novosti iz svojih bašti.

beatrix potter
Uz Beatriksine priče u našem prevodu imam i ovo englesko specijalno izdanje Priče o zecu u Petru u saradnji sa Britanskim muzejem na hijeroglifima. Kupila sam je pre nekoliko godina sebi za rođendan, pravi biser.
beatrix potter
Priča o Petaru zecu na staroegipatskom.

Uz ova dva imanja, Beatriks je kupila i treće imanje, Courier farm sa velikim voćnjakom. Od voća je pravila razne voćne džemove, mermelade i pite. Uz još dodatnih proširenja u pogledu zemlje i farmi, bavila se i ovčarstvom uz redovna učešća na poljoprivrednim sajmovima.

Zemlju je kupovala sa višim plemenitim ciljem da očuva prirodne lepote ovog bogatog kraja za buduća pokolenja. U svojih mlađim danima se porodično sprijateljila sa Harvikom Rounslijem koji je osnivač čuvene organizacije za očuvanje i brigu o prirodnim i istorijskim dobrima širom zemlje, The National Trust. Organizacija je osnovana 1895.godine. Beatriks je celog života bila u kontaktu sa njim i podržavala njegove napore za očuvanjem Jezerske oblasti uz druge predele i mesta od značaja u zemlji.

Još za života je uredila da nakon njihove smrti sva imanja odu u ruke The National Trust. Beatriks je umrla sredinom Drugog svetskog rata, krajem decembra 1943.godine. u 77 godini.

Cveće u Beatriksinoj bašti

Od cveća u njenoj bašti bi se prvo pojavile visibabe, na hiljade njih, još tokom zime. Visibabe, krokuse i narcise je pustila da se prirodno prošire imanjem. Lukovice narcisa je donela iz ujakove bašte iz Velsa još 1906. i posadila na Hill Top-u. Posle je nabavljala razne nove varijante narcisa. Ubrzo cveta i Zimski jasmin ili hamamelis (Witch Hazel), mirisan žbun sa žutim cvetovima na golim granama koji cveta krajem zime. Zatim cveta jagorčevina po livadama. Svo ovo cveće se pojavljuju u njenim pričama.

Sredinom i krajem proleća cvetaju beli jorgovan, azaleja u nekoliko boja (bela, roze, žuta i narandžasta) i rododendroni. Azaleja i rododendron su među prvim ukrasnim žbunjem koje je Beatriks Poter zapisala da je posadila. Slede nezaboravak, saksifraga, akvileje…

poter
,,Vojvotkinja u bašti” ovde među cvećem zevalica, nevena i ruža najviše

Ostavljala je cveće da se samorasejava i širi po bašti. Volela je slobodniji stil u bašti. Ljubičice se pojavljuju u više priča na crtežima, u The Tale of Johnny Town-Mouse ili izvezene na kaputu u The Tailor from Gloucester. Beatriks je čuvala divlje cveće kao što su plavi zvončići kao deo prirode i kao produžetak svoje bašte. Jedna od ovih divljih vrsti iz okoline je i već pomenuti digitalis ili naprstak, sa starim nazivom foxglove još iz anglo-saksonskog jezika. Brzo je postao ukras seoskih bašti.

beatriks poter
Lisac, patka i digitalisi u šumi

Fasadu kuće na Hill Topu krase razne puzavice i penjačice kao što je visterija (ljubičasta i bela), klematis i ruže.

Početkom leta obe Beatriksine bašte su u obilju cveća. Najpre, irisi i božuri. Zajedno se pojavljuju u priči The Tale of Tom Kitten. Tu je i začinsko bilje kao što je nana, timijan, ruzmarin, majoran, bosiljak, lavanda… Karanfili raznih vrsta, neke je dobila od rođaka kao što je Sweet William od rođake Idit iz bašte u Vindermiru. Leti ukrasni žbunovi kao što je spirea cvetaju u njenoj bašti. Ruže cvetaju od juna do jeseni. Sve mirišljave. Kao i ljiljani, ukrasni grašak, beli zvončići, mak, floks, cinije i ukrasni slez u raznim bojama. Uvek je skupljala seme jednogodišnjeg i dvogodišnjeg cveća.

U jesen cvetaju hrizanteme, japanske anemone, dalije, ruže su i dalje u cvetu. U kući uvek ima svežih cvetnih buketa.

Beatriksina bašta cveta i dalje, uz vrste cveća koje je i ona uzgajala na istim mestima u višoj ili manjoj meri. Organizacija The National Trust je morala da izvrši potrebne izmene na imanju zbog velikog broja posetilaca u vidu dodatnog popločavanja dela ispred kuće i da doda još jedan prilaz zbog posetilaca. Baštovan koji je zadužen za Beatriksinu baštu na Hill Topu, Piter Tasker, na osnovu pisanih i vizuelno zabeleženih tragova o izgledu bašte i biljkama koje je uzgajala Beatriks Poter u  vidu fotografija, pisama i crteža iz njenih priča oponaša gde god može baštu kakvu je ona imala. Bašta je  dalje u slobodnijem seoskom stilu uz poneki korov kao što je ona volela.

Visterija, ruže i klematis cvetaju i ukrašavaju fasadu svakog proleća i leta. Ruže i dalje pokušavaju da uđu u kuću kroz prozore.

Tragom Beatriks danas

U Jezerskoj oblasti ima najviše mesta u vezi sa Beatriks Poter, njena imanja i bašte uz mesta u blizini i ona koja je obilazila kao mala sa porodicom i kasnije dok je živela tamo. Napravljen je i zabavni centar nazvan The World of Beatrix Potter Attraction u vidu njene bašte i crteža iz priča. Za pravljenje ove bašte zadužili su dobitnika Čelsi zlatne medelja za dizajn bašti, Ričarda Lukasa. Staklenik je napravio praunuk Beatriksinog prijatelja farmera i stručnjaka za ovčarstvo, Toma Storija. Kuća u filmu Miss Potter se zove Yew Tree Farm i deo je trećeg Beatriksinog imanja.

miss-potter
Kuća koja glumi Hill Top u filmu, ustvari je jedna druga koja je takođe pripadala Beatriks, samo u njoj nije živela.

Izdavačka kuća koja je izdavala Beatriksine knjige, Frederick Warne&Co., danas je deo Penguin Random House koji izdaje i dalje knjige Beatriks Poter.

U biblioteci The Morgan Library u Njujorku se čuva Beatriksino pismo o priči o zecu Petru. Njen fotoalbum u galeriji The National Trust.

I Bašta, potražite je u njenoj bašti. Ja ću tu na prvom mestu, tragom cveća i priče o ovoj izuzetnoj ženi. Upornoj, kreativnoj i nesalomivog duha nadahnutog lepotama po svojoj meri. I ovde moram istaći da je ona u ono vreme, pre stotinak godina imala zanimanje i to zanimanje koje je volela, za koje se sama izborila, radila veoma uspešno i zarađivala odlično. Uzor u svakom smislu. I još jedan inspirativan podatak, Beatriks Poter je svoju prvu baštu stekla sa gotovo napunjenih 40 godina i postala strastvena baštovanka. Za stvari od srca je uvek pravo vreme.

A u njenoj bašti oživljavaju priče, tu su prepoznatljiva mesta i protrči poneki zec ovih dana. Mesto čarolije pisane reči, crteža i same prirode na delu uz čoveka koji je neguje.

Nasleđe Beatriks Poter je veliko. Koliko u pričama i crtežima toliko i u zemlji. Ostavila je svetu knjige sa omiljenim likovima i crtežima koje vole deca i odrasli širom sveta. Zahvaljujući njoj danas je očuvano na hiljade hektara Jezerske oblasti, najvećeg nacionalnog parka Engleske.
Ostavila je i baštu kao deo njenog stvaralaštva i ljubavi za sve ljubitelje.
Verujem da je ovo dovoljno za sada. Nadam se da vam je zanimljivo i inspirativno, ja sam uživala dok sam radila na tekstu.
Hvala puno na čitanju, naročito ovako malo dužeg teksta :).
Veliki pozdrav od mene! Hop hop…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *