Katarina Velika i njene cvetne ljubavi

Da li vas Rusija asocira na baštovanstvo i velelepne bašte? Verujem da ne baš, kao ni mene, do skoro. Ali, kažem vam, obratite pažnju! U Rusiji je danas baštovanstvo u razvoju, dešava se neka vrsta baštovanske revolucije. Car Petar Veliki, a pogotovo carica Katarina Velika, moguće da bi nam  zamerili na nepovoljnom baštovanskom mišljenju. Dva najveća vladara carske Rusije bili su posvedočeni ljubitelji bašti i menjali zemlju i u baštovanskom smislu (ima ta tajna veza između prideva Veliki i baštovanski). Zbog toga ću nas vratiti par vekova unazad i ispričati jednu priču koja se dugo prepričava…

Šta se ovde čuva?

Pre malo više od sto godina, ruski car je imao u poseti važnog stranog zvaničnika i u jednom trenutku, tokom razgovora,  pogledali su kroz prozor u vrt. U vrtu, na neuobičajenom mestu, stajao je stražar. Oko stražara nije bilo ničega za čuvanje, niti je to izgledalo kao neko strateško mesto. Car i gost su se zapitali zašto stražar stoji baš na tom mestu i šta li to čuva…

Izašli su napolje kako bi ga pitali šta to čuva. Stražar je odgovorio da ne zna, jer mu je tako rečeno. Car je tražio da mu dovedu zapovednika straže, ali ni ovaj nije znao zašto tu danonoćno stoji straža, kažu, tako se oduvek čini. Ni u dvoru niko nije znao zašto se tu stražari.

Rešen da pronađe odgovor, car je naredio da se pretraži arhiva i da se nađe odluka o postavljanju straže na tom specifičnom mestu. Odgovor je ubrzo pronađen. Odluku o postavljanju straže oko 150 godina ranije izdala je carica Katarina Velika kako bi se čuvao grm ruže, posađen na tom mestu, koji je dobila na poklon. Ruža je tokom vremena nestala, ali je straža, po carskoj odluci, nastavljala da se smenjuje dan i noć na istom tom mestu, čak vek i po kasnije! Niko više nije znao zašto se tu stoji i šta se čuva. Tako se radilo oduvek. Ruža je očito bila dragocena u to vreme, a carica rešena da je očuva čak i stražom! Iako carice i ruže više nije bilo, tradicija se održala iako je izgubila smisao.

Carica Katarina II (vladala od 1762. do 1796), vidimo već iz ove priče, bila je veliki ljubitelj cveća i bašti, uz sve ostale istorijske zasluge. Katarina Velika, jedan od najvećih ruskih vladarki, tokom svoje vladavine proširila je i modernizovana Rusiju. Po rođenju je bila nemačka princeza koja se udala za ruskog prestolonaslednika, potom preimenovala iz Sofija Avgusta Frederika u Ekatarina. Prihvatila pravoslavnu veru, ruski jezik i postala kasnije, samostalna vladarka celog carstva. Preduzimljiva, uporna i posvećena. Ljubav prema baštama i bavljenje baštovanstvom strastveno je razvijala i negovala još u godinama pre dolaska na presto, kao i tokom čitave svoje vladavine.

Katarina Velika i baštovanska anglomanija

Već kao mlada vojvotkinja, odmah nakon udaje za ruskog prestolonaslednika Petra, počela je da se bavi kreiranjem i sadnjom svoje prve bašte na imanju Oranienbaum u Finskom zalivu. U prepisci koju je vodila sa francuskim filozofom Volterom, česta tema bilo je upravo baštovanstvo, pošto je i čuveni filozof delio sa njom tu strast. U prvoj godini svoje vladavine 1762, izdala je prve naredbe u vezi sa preuređenjem vrtova Carskog sela.

Stalno je nastojala da što više sazna i informiše se o novim hortikulturalnim saznanjima i razvoju. Caričino baštovansko interesovanje bilo je najviše usmereno na englesku pejzažnu arhitekturu koja joj je bila omiljena. Carica Katarina Velika bila je veliki ljubitelj engleskih bašti i posvećeno je radila na tome da stvori u Rusiji takve vrtove.

Ruski ambasador u Londonu je 1766. tražio u caričino ime planove za vrtove od jednog engleskog vojvode. Vojvoda je, naravno, izašao carici u susret. Ubrzo nakon toga, carica je poslala jednog od svojih carskih baštovana, Andreja Eklebena sa nekoliko mladih asistenata, na obuku u Englesku, da upijaju sve što vide, poboljšaju svoje znanje i steknu praktične veštine. Sledećih godina slala je i druge svoje baštovane u Englesku kako bi kad se vrate umeli da prenesu u njenim vrtovima taj efekat ,,prirodnosti” kakav je stvaran tad na velelepnim imanjima engleskog plemstva. Na caričinom imanju Carsko selo, uspešno su stvoreni engleski vrtovi sa mostovima, šljunkovitim stazicama i raznim građevinama na imanju, poput kineskih letnjih kućica koje su tada bile popularne.

Crteži za caricu

Stupila je u kontakt sa najčuvenijim engleskim pejzažnim arhitektom tog vremena, Lanselotom Braunom, poznatijim kao Capability Brown (1716-1783).  Lanselot Braun je radio za britanskog kralja Džordža III i živeo na imanju palate Hepton Kort od 1760tih dizajnirajući kraljevske vrtove i radeći kao pejzažni ahitekta širom kraljevstva za druge moćne i bogate klijente.

Carica Katarina Velika je bila potpuno oduševljena novim stilom engleskih vrtova koji je Braun uređivao. Za razliku od formalnog stila bašti koje su do tada vladale, Braun je ,,uveo” prirodu u pejzaž, radio je na stvaranju pejzaža sa parkovima koji izgledaju prirodnije uz drveće i vodene površine umesto formalnih bašti. Promenio je lice Britanije u pejzažnom smislu preuredivši preko 250 imanja svojih bogatih klijenata tako da njegovi pejzažni dizajni (veštačka jezera sa mostovima, brdašca, livade, šume, vidikovci) izgledaju prirodno. Novi stil koji je imitirao prirodu postao je veoma popularan. Ruska carica je bila opčinjena, u svojoj prepisci sa Volterom, godine 1772. napisala je da njenom ,,baštomanijom vlada anglomanija”. Htela je da preuredi svoje carske vrtove baš po ovakvom engleskom pejzažnom stilu. U to vreme, za caricu su već radila dva britanska baštovana, a od Brauna je naručila da joj izradi detaljne crteže bašti Hepton Korta. Crteže je ustvari uradio njegov pomoćnik, Džon Spajers i trebalo je da posluže kao model po kome će se voditi njeni baštovani pri preuređenju parka na carskom imanju Peterhof, blizu Sankt Peterburga.

Za caricu je izrađena serija slika rađenih vodenim bojama i crteža bašti i parka Hepton Korta. Carica je albume skupo platila, ipak do ostvarenja tih baštovanskih planova nije došlo. Album sa crtežima je zaboravljen ležao u nekom kutku Zimske palate, tj. Muzeja Ermitaž u Sankt Peterburgu dok nisu otkriveni pre petnaestak godina od strane kustosa Mihaila Dedinkina. Englezima su ovi crteži važni, pošto su prikazani vrtovi promenjeni tokom vremena, a ova dokumenta svedoče vrlo živo o nekadašnjem izgledu imanja iz svih delova uz dosta prikazanih scena i detalja iz svakodnevnog života. U palati Hepton Kort je 2016.godine organizivana izložba posvećena baš ovoj temi pod nazivom “The Empress And The Gardener“, a upriličena povodom tri veka od Braunovog rođenja. Slike i crteži su su tek tada prvi put predstavljeni javnosti.

Britanski baštovani u caričinoj službi

Prvi britanski baštovan koji je stigao u Rusiju bio je Čarls Sparou, Škotlanđanin. Povereno mu je uređenje bašte na imanju caričinog ljubavnika Grigorija Orlova, Gaćina, u blizini Carskog sela. Carica je aktivno pratila razvoj i rad na tom imanju. U stalnom kontaktu sa ruskim ambasadorom, Katarina Velika je unajmljivala baštovanske stručnjake iz Velike Britanije ili se konsultovala i razmenjivala savete i nacrte sa njima. Živa diplomatska prepiska se održavala na relaciji Rusija – Velika Britanija kako bi carica bila obaveštena što bolje i preko svojih diplomata slala zahteve.

Poznati britanski carski baštovan, koji je među prvima radio za caricu, bio je Džon Buš. On je bio angažovan na uređenju pejzaža imanja Carsko selo, zadužen za nadgledanje svih radova uključujući i staklenike. Sam je dizajnirao nekoliko staklenika gde su uzgajali egzotično voće i biljke. Buš je bio vrlo posvećen carici. Zabeleženo je da je čak jednom prilikom, za prijateljstvo carice, glumio gostioničara prilikom posete austrijskog cara Jozef II Rusiji. Jozef II, sin Marije Terezije, putovao je tada kao ,,grof Falkenštajn” i nije voleo da odseda po palatama, već po gostionicama. Iz tog razloga, za njega je na imanju od jednog objekta preuređena gostionica u kojoj je Buš glumio vlasnika i domaćina. Buš je dugo ostao u caričinoj službi, kasnije se vratio u Britaniju.

Britanski baštovani su zapošljavani i u drugim delovima carske Rusije, kao na primer Viljem Gould kao Potemkinov baštovan na velikim imanjima caričinog miljenika, kako u blizini Peterburga, tako i u Ukrajini, u Astrahanu, na Krimu.

Uz Čarlsa Sparoua, Džona Buša i Viljema Goulda, spomenuću i angažman Džejmsa Medera, još jednog britanskog hortikulturaliste koji je nosio zvanje carskog baštovana. Njegova služba i život pri carskom dvoru dobro je dokumentovan zahvaljujući i pismima koja je za sobom ostavio. Pisma pokrivaju većinu njegovog trinaestogodišnjeg zaposlenja u carskoj službi (1779-1787) kao i rad i kretanja njegovih britanskih kolega u Rusiji.  Meder, poreklom Škot, učenik Lanselota Brauna, radio je pre carske službe, u Britaniji, za erla od Česterfilda i vojvodu od Nortamberlenda na slavnom imanju Sion. Po dolasku u Rusiju, carica Katarina Velika mu je poverila uređenje vrtova Peterhofa. Tamo je stvorio Engleski park sa šljunkovitim stazama, vodenim elementima, mostovima, umetnutim ruševinama, ljupkim kolibama i ostali su samo nezavršeni planovi za pećinu, tzv. grotto koje su bile moderne u to vreme. Uz ove koje sam pomenula, bilo još Britanaca, od njih dosta Škota, koje je Katarina Velika zapošljavala kao baštovane. Njima su takvi angažmani bili vrlo primamljivi. I kao imperijalni baštovani i u službi visokog ruskog plemstva.

Rusko plemstvo prema caričinom primeru

Caričin baštovanski primer sledilo je visoko plemstvo na svojim imanjima. Položaj plemstva u Rusiji znatno je izmenjen, kada je Katarina II 1785. izdala Povelju plemstvu u kojoj je definisala elitni status plemićkog staleža sa pravima, privilegijama i obavezama koje ima prema državi, tj. caru. Ovom poveljom je plemstvo bilo oslobođeno od obaveznog služenja državi, pa je samim tim bilo slobodnije za ,,mirniji” način života na svojim velikim seoskim posedima i moglo da se pozabavi njihovim uređenjem. Druga prednost je da su sada dvorani i drugi pripadnici plemstva sve više bili slobodni da putuju. Putovali su po Evropi, bili na tzv. “evropskim turnejama” (Grand Tours) i sve više posećivali Englesku. U Engleskoj su obilazili čuvene bašte i parkove, divili im se. Po povratku u Rusiju hteli su da na svojim imanjima stvore takve ,,engleske bašte”. Carica je podsticala i bila glavna inicijatorka ovakvih baštovanskih trendova, iako ona sama nije nikad bila u Britaniji.

Bliska caričina prijateljica, princeza Ekatarina Daškova, izvanredno obrazovana i zanimljiva ličnost, jedna od učesnica u prevratu kojim je Katarina II preuzela tron, kao i vodeća figura Prosvetiteljstva u Rusiji (predsednica i osnivačica dve naučne Akademije). Proputovala je Evropom, najviše se zadržavši u Francuskoj i Velikoj Britaniji. Prešavši Lamanš, obilazila je Englesku, zatim Škotsku i potom posetila Irsku. Svuda je odlično prihvaćena zbog međunarodne reputacije izuzetno učene i sposobne žene, pa je stekla mnoge prijatelje među istaknutim naučnicima, filozofima, kao i visokom plemstvu, kako u Francuskoj, tako i u Velikoj Britaniji. Njen susret u Parizu i prijateljstvo sa Bendžaminom Frenklinom bio je tema izložbe “The Princess and the patriot: Ekatarina Dashkova, Benjamin Frenklin, And the Age of Enlightenment”, 2006. godine u Filadelfiji.

Poseta Engleskoj i njenim velelepnim parkovima i baštama ostavile su veliki utisak na princezu Daškovu. Po povratku u Rusiju, radila je na stvaranju engleske bašte na svom imanju u Troickoje. Čak se i svom bratu, prilikom uređenja imanja, ponudila da bude ,,engleski baštovan”. Njen život i delatnosti su dobro poznati zahvaljujući prvenstveno memoarima koje je napisala uz brojna pisma koju su takođe sačuvana i koja su veoma zanimljiva za izučavanje Rusije tog vremena, položaja žena njenog ranga kao i utisci sa putovanja.

Sve više Rusa plemenitog roda posećivalo je u Velikoj Britaniji čuvena imanja i bašte tog vremena, kao što su imanje Klermont, Pejshil, Blenhajn, Stov i mnoge druge širom zemlje. Uz plemiće, u Englesku su dolazili i ruski  baštovani i arhitekte koje je carica slala da se obučavaju. Katarina Velika je prikupljala knjige i bila strastveni kolekcionar knjiga i crteža na temu baštovanstva i arhitekture engleskog stila, između ostalih oblasti. Strast prema baštovanstvu je rasla, carica i plemstvo bili su spremni da izdvoje veliki novac za unajmljivanje britanskih baštovana i čitav projekat stvaranja engleskog modela na svojim posedima.

Nek je i zimi cvetno

Carica Katarina Velika i njeno plemstvo voleli su i tokom zimskih meseci biti okruženi cvećem. Naredila je da joj se u Zimskoj palati,  u danas poznatom delu ,,Mali Ermitaž”, napravi, tzv. Viseća bašta. Bašta se nalazi na drugom spratu u nekoj vrsti unutrašnjeg dvorišta, samo na spratu koji povezuje dva krila palate. Sličnu viseću baštu u poluzatvorenom prostoru imala je i u Carskom selu gde je cvetalo lukovičasto cveće.

Poznata francuska slikarka tog vremena, Mari Elizabet Viže le Brun, provela je nekoliko godina u Rusiji. Le Brun je bila dvorska slikarka portreta Marije Antoanete i francuske aristokratije, izbegla iz Francuske uoči Buržoaske revolucije, proputovala Evropom i nakon Italije i Austrije, otišla u Rusiju gde je živela pri carskom dvoru carice Katarine II i njenog sina Pavla. Slikala je portrete caričine porodice i pripadnika visoke ruske aristokratije. U svojim Memoarima opisala je svoj život tamo i ličnosti sa kojima je bila u kontaktu i između ostalog i bašte. Hvalila je carske kao i bašte pripadnika viskog društva Sankt Peterburga. Sve bašte bile su u engleskom stilu, kako je napisala.

Prvo što je napisala o dolasku u Rusiju bilo je:” Ušla sam u Sankt Peterburg 25. jula 1795. godine putem koji je vodio iz Peterhofa i kojim sam dobila veoma dopadljivu ideju o gradu. Sa obe strane puta nalaze se prelepe seoske palate sa baštama uređenim po najboljem engleskom ukusu. Njihovi vlasnici su iskoristili prednosti zemljišta i ukrasili bašte kioscima (baštovanskim kućicama i odmaralištima) i lepim mostovima uz kanale i potoke .”*

Pišući o ruskoj zimi i kako Rusi odlično greju svoje kuće, zabeležila je i sledeće : “Već sam rekla da u Sankt Peterburgu moraš izaći na ulicu da bi osetio kako je hladno. I tačno je da se Rusi ne zadovoljavaju samo time da im je u kućama toplo uz prolećne temperature, već neke njihove sobe imaju isturene prozore kao izloge u kojima se nalaze aranžirane kutije i saksije pune prekrasnog cveća koje se tek u maju mesecu pojavljuju u Francuskoj.” *

* moj prevod odlomaka iz “Memoirs of Madame Vigée Lebrun” by Elisabeth Vigée Le Brun (1755-1842), translated by Lionel Strachey,  New York: Doubleday, Page & Company, 1903.

Carska ruža, još jednom

Za kraj, da se vratim na caričine ruže. Carica je ruže zavolela još u detinjstvu. Kasnije, postavši carica, na svom omiljenom imanju Carsko selo u blizini Sankt Peterburga, stvorila je sebi ružičnjak. Danas se taj deo zove Katarinin park. Ruže su u njemu cvetale na prostoru od nekoliko hektara celo leto. Stalno su naručivane nove vrste iz Francuske, Holandije, Danske i Nemačke. Neke su tokom zime premeštane u staklenik.

Nedavno je u Carskom selu održana izložba posvećena ovoj ruskoj istorijskoj bašti ruža. Gotovo svi ruski carevi i carice, kao i velike kneževi i kneginje, imali su ruže koje su nosile njihova imena. Katarina Velika je dobila ružu po svom imenu Ruža Katerine II za vreme vladavine njenog unuka, cara Aleksandra I. Ruža je uzgojena  nešto pre 1826. godine od strane francuskog baštovana Žana Lafeja. Ova ruža je danas očuvana u evropskim kolekcionarskim ružičnjacima. Ruža je svetlo roze boje, jakog mirisa i cveta samo jednom tok  sezone. Za razliku od Katarininog polja ruža koje je nakon njene smrti zapušteno i nestalo.

Nadam se da će ga u nekom skorijem trenutku obnoviti. Kao i da su na mestu onog ružinog grma sa početka teksta zasadili ponovo tu istu ružu (proverivši po arhivi koja je to tačno bila ruža) ili neku sličnog izgleda kao ta istorijska sorta tako brižljivo čuvana.

Bašte uvek šapuću o nekim davnim kao i o sadašnjim vremenima. Dobro gledajte i osluškujte, sve što vidite i što ne vidite, priča svoj deo priče.

Javite utiske, volela bih da ih čujem.

Спасибо большое за прочтение! Посылаю Вам цветочные приветствия!