Cvetna istorija,  Umetnost

U bašti sa Fridom Kalo

Frida Kalo, čuvena je meksička slikarka i jedna od omiljenih ikona XX veka. Prva pomisao na nju mi je cveće u njenoj kosi skupljenoj u platenice oko glave i spojene obrve, pa tek onda njena umetnost. O Fridi i slikama koje je stvarala već je toliko toga napisano, dok sam ja htela u ovom tekstu da se pozabavim Fridinom vezom sa cvećem.  Frida je neizmerno uživala da bude okružena cvećem i inspirisana njime.

U skladu sa naslovom U bašti sa Fridom Kalo, zamišljam je kako slika u unutrašnjem dvorištu svoje kuće Casa Azul, sedeći sa štafelajem ispred nje, okružena zelenilom i raznobojnim cvećem jarkih boja između staza. Verovatno sa cvetom u kosi i papagajima i majmunima koji se muvaju naokolo.

Deo fotografije koju je napravio Nikolas Murej sa Fridom u Njujorku 1939.

To cveće u njenoj kosi, kako i ja volim da nosim kao cvetne rajfove (i na svom venčanju sam nosila veliki cvetni rajf a la Frida) , govorilo mi je da je postojao poseban odnos Fride i cveća. Kad sam počela da pretražujem na ovu temu, prvo što mi je iskočilo bila je izložba posvećena Fridi, njenoj bašti i značenju koje je ona imala za slikarku. Izložba u vidu postavke njene bašte nalik na onu iz Casa Azul iz Meksiko Sitija, uz slike i lične predmeta, organizovana je u Botaničkoj bašti Njujorka 2015. pod nazivom “Frida Kahlo: Art, Garden, Life” . Izložba je bila veoma uspešna i privukla je ogroman broj posetioca zainteresovanih za ovaj novi aspekt života Fride Kalo.

Frida Kalo i njena bašta

Frida je rođena 1907. godine u Meksiko Sitiju pod punim imenom Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon. Zanimljivog je mešanog porekla evropskih doseljenika i domorodačkog stanovništa. Otac joj je bio Nemac mađarsko-jevrejskog porekla (ili iz nemačke luteranske porodice) koji je iz Nemačke došao u Meksiko 1891. gde je promenio ime iz Karl Vilhelm u meksičko Giljermo. Posebno mi je privukao pažnju podatak da je porodica njenog oca poticala iz Oradee u Rumuniji (taj deo je tada bio u okvirima Austro-Ugarskog carstva). Fridina majka Matilda Kalderon bila je Meksikanka takođe mešane španske i domorodačke linije. Odrasla je uz roditelje i tri rođene sestre (po ocu je imala i dve starije polusestre).

Bašta koja se pominje kao Fridina bašta, isto je ono dvorište porodične kuće u kojoj je odrasla i koju je njen otac prepisao na nju nakon udaje. Kuća nosi već pomenuti naziv Casa Azul, u prevodu Plava kuća zbog zidova kobaltno plave boje u koju su je Frida i njen suprug slikar Dijego Rivera okrečili. Plava kuća, sa unutrašnjim dvorištem i baštom, nalazi se u Meksiko Sitiju, u predgrađu Kojoakan. U toj kući su Frida i Dijego pružili utočište čuvenom ruskom revolucionaru Lavu Trockom tokom njegovog izgnanstva 30tih godina XX veka.

Frida u svojoj bašti u dvorištu Plave kuće (fotografija Žizel Freund)

Dvorište je bilo puno cveća koje je za Fridu i njeno stvaralaštvo imalo poseban uticaj.

Frida je napisala da slika cveće kako bi ih na taj način očuvala u životu. Slikala je samo u sedećem položaju zbog povrede kičme i nožnih mišića tokom autobuske nesreće (pred njen 18ti rođendan, tokom života je imala preko 30 operacija zbog ovih povreda). Slikarstvom je počela da se bavi nakon ove nesreće. Na njenim slikama često su prikazane scene u vezi sa smrću i plodnošću zbog čega je, između ostalog, koristila cveće koje simbolizuje oba aspekta.

Cveće koje je raslo u Fridinoj Plavoj bašti bilo je tipično cveće sa prostora Meksika u jarkim bojama i naviknutog na suvo podneblje i toplu klimu. Najviše je imala cinija, dalija, kadifica, suncokreta, žalfije, kana, bugenvilija uz kaktuse, ećevarije, agave i euforbije. Većina cveća iz njene bašte vodi poreklo baš iz Meksika. Jedno od njih je i dalija, koju je Frida uz bugenvilije najviše volela da nosi u kosi sudeći prema slikama i fotografijama. Dalija je nacionalni cvet Meksika koji su španski kolonizatori u XVI veku otkrili i potom doneli u Evropu.

Sa bugenvilijama u kosi i Pikasovim minđušama, fotografisao Nikolas Murej.

U bašti je uz cvetne leje imala i puno saksijskog cveća poređanih u terakota saksijama. Volela je i da u kući uvek ima svežeg rezanog cveća u vazama kao i da muža i goste dočekuje cvećem.

Frida i Dijego su kuću i baštu nekoliko puta preuređivali i dodavali nove elemente. Inspirisani meksičkom revolucijom (1910-1920. i 30tih godina) i nacionalizmom, u svojoj bašti najviše su uzgajali domaće meksičke vrste biljaka. U istom duhu, uz cveće, postavljali su i manje statue prehispanske umetnosti kao i piramidu koju su podigli u slavu Asteka u jednom delu dvorišta. Bašta i cveće su za njih bili ne samo mesto mira i inspiracije već i političkog izražavanja. Cvećem kao i voćem svojstvenim za Meksiko, Frida je isticala svoje meksičko nasleđe i nacionalizam. Ona je čak navodila da je rođena 1910. kako bi svoje rođenje povezala sa izbijanjem meksičke revolucije.

Cveće u kosi, na slikama, među stranicama knjiga

Uz cveće u bašti, u vidu cvetnih aranžmana u kući kao i na slikama, Frida Kalo je volela da ih nosi i na sebi. Gotovo uvek je imala cveće u kosi zakačeno od gore za pletenice ispletene oko glave ili na odeći. Čuvena po autoportretima, za koje je govorila da slika sebe pošto sebe najbolje poznaje, ima sačuvanih sa cvećem u kosi kao i na brojnim fotografijama njenih portreta. Gotovo na većini njenih fotografija iz različitih godina života i fotografa je sa cvećem u kosi. Uz dalije i bugenvlije, mogu se primetiti i muškatle i fuksije kao i cinije.

Autoportret za doktora Eloesera koji joj je bio dugogodišnji lekar i prijatelj, 1940. / preuzeto sa Wikiart

O njenoj ljubavi prema cveću, svedoči i njena biblioteka. Frida je posedovala veliki broj knjiga o botanici uz neke retke rukopise i stare knjige koje je sakupljala tokom života. Često je i presovala cveće među stranicama omiljenih knjiga. Nakon njene smrti je u njenom primerku knjige ,,Vlati trave” Volta Vitmana pronađen ispresovan mali cvetni buket koje se našao i na izložbi u Njujorku.

Cveće i bašta su za Fridu i njene slike bili izvor inspiracije, radosti i životne energije. Mesto koje je negovalo njenu kreativnost, pomagalo joj u izražavanju boli i tuge kroz koju je prolazila kao i slavljenju života.

Pre nego što će otići sa ovoga sveta (1954.godine u 47 godini) tražila je da joj krevet nameste tako da ima pogled na baštu. Danas su njena kuća i bašta pretvoreni u muzej za sve ljubitelje Fride Kalo. Negovanje bašte i cveća koje je Frida tu uzgajala je važan deo očuvanja njenog nasleđa i slike o njoj. Ovim novim cvetnim uvidom u Fridin lik i stvaralaštvo, doprinosi se boljem i obuhvatnijem razumevanju njenog slobodnog i umetničkog duha.

Preporuke za ljubitelje

Fridin talenat za slikarstvo, njena strastvena priroda i izražavanje, borba tokom povreda i perioda fizičke onesposobljenosti uz buran ljubavni život sa Dijegom Riverom uz to i komunistička ubeđenja, stvorili su veoma zanimljivu ličnost i životni scenario. Sa toliko emocija i strasti je bila satkana ova živopisna ličnost, da ne čudi što je danas postala jedna od najprepoznatljivijih ikona modernog doba. Njen lik, delo i buran život vrlo su privlačan ,,materijal” za brojne knjige koje su o njoj napisane kao i dva filma snimljena (zasad).

Ako vas interesuje Frida Kalo, imam nekoliko odabranih predloga za čitanje, gledanje i slušanje:

Još za kraj, jedan od nadimaka Fride Kalo bio je “Xochitl” (Nahuatl) što je astečka reč za cvet.

Naravno da jeste :).

Hvala na čitanju. Šaljem jedan cvetni pozdrav!

Gracias por vuestra lectura. Os mando saludos florales.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *