Radićepura botanička bašta i festival

Na istočnoj obali Sicilije, negde na sredini puta, između vulkana Etna i Jonskog mora, nalazi se privatna botanička bašta Radićepura. Smeštena usred mirisnih citrusnih voćnjaka i srebrnastih maslinjaka u ovom prelepom pejzažu, bašta je potpuno nesvakidašnje mesto divne energije. Nastala je kao san jednog zaljubljenika u biljke i hortikulturu, Veneranda Faroa i danas je u vlasništvu porodice Faro, tj. fondacije Radicepura Fondazione.

Ova botanička bašta prostire se na preko 5 hektara zemljišta i poseduje 3000 biljnih vrsta uz banku semena u blizini mesta Đare (Giarre). Stvorena je da bude mesto za sve ljubitelje bašti kao i mesto istraživanja. Cilj osnivanja bio je očuvanje prirode i zaštita životne sredine uz razvoj nauke i edukacije na polju hortikulture na Mediteranu. Akcenat je na promovisanju organskog uzgoja, povezivanja zajednice i razvoju održivog baštovanstva.

U okviru Fondacije, uz baštu nalaze se i zgrade različite namene, od glavne zgrade iz XVIII veka, preko staklenika do vinarije, kongresne sale i sale za svečanosti.

Festivali, bašte i filmovi na jednom mestu

Fondacija Radićepura ovde organizuje međunarodni baštovanski festival pod nazivom Radicepura Garden Festival. Sicilija je savršena lokacija za festival posvećen baštovanstvu i dizajnu bašti na Mediteranu. Održava se svake godine od proleća do jeseni. Cilj festivala je razvoj hortikulture i pejzažnog dizajna u uslovima mediteranske klime uz promociju poštovanja prirode, ekoloških principa i života na otvorenom.

Tema ovogodišnjeg festivala bila je Produktivna bašta, dvadeset bašti (od ovih i nekoliko ranijih) osmišljeno je na osnovu inspiracije Alkinojeve bašte iz Homerovog epa. Bašta koju je Homer opevao opisana je kao lepa i korisna da u njoj uživate, kako u pogledu i mirisu prekrasnih biljaka, tako i u ukusu voća i povrća, svežem vazduhu, žuboru vode i lepim emocijama koje izaziva boravak na ovakvom mestu. Izložbene bašte nose nazive, npr. mitskih junaka antike kao što je ,,Povratak na Itaku”, ,,Alfej i Aretusa” (iz mita o sinu boga Okeana i nimfi Aretusi koja mu nije uzvratila ljubav kao priča o vezi Sicilije i Grčke), ,,Vrt ljubavnika” koji za inspiraciju ima onu bizarnu ljubavnu priču u vezi sa saksijama u obliku muške glave Arapina (pročitati u ovom tekstu https://floradela.com/sicilijom-kroz-vreme-uz-osvajace-i-cvetne-tragove/ ), ali između ostalih i baštu po mirisima karakterističnim za razne delove Italije…

Mini Odiseja do Radićepure

Proletos sam prvi put čula za Radićepuru pretražujući filmove na temu baštovanstva, bašti i cveća za ovaj tekst https://floradela.com/filmske-cvetne-preporuke/.  U okviru Radićepura Garden Festival-a, početkom avgusta održava se i Filmski festival posvećen baštama. Jedini na svetu festival ovakve tematike. Potražim ja odmah gde se to održava, kad ono-na Siciliji. Ja već trljam ruke, znala sam tad da ćemo ići tamo na leto. Vidim neko mestašce Đare stoji kao naselje pored kog se nalazi Radićepura bašta, van glavnih puteva.

Sva srećna, stavljam na listu da je obavezno posetim samo da vidim gde ćemo biti smešteni, pošto je Sicilija baš velika. Kad ono, smeštaj koji smo našli preko Booking.com nalazio se u mestu pored. Sreća i kosmos na delu. Rekoh sebi: “To je to! Par kilometara, idem, pa makar pešice!”

Zamalo pešice da bude. Bašta je inače otvorena od 15h do 22h uveče ili vikendom do ponoći.

Mi smo bili smešteni u jednom malom letovalištu Fondakelo na obali baš u podnožju vulkana. Pripadali smo tom mestu iznad nas, Maskali, do kog smo uglavnom morali pešice da idemo tamo i nazad, pošto bus ide tri puta dnevno, možda. Maskali se nalazi baš ispod samog kratera vulkana. Radićepura je u mestu Đare, koje se nalazi pored Maskalija, ali tu ne staje nijedan bus, posle tri popodne ih uopšte nema, taksija nema ili deru koliko su skupi, auto nije vredelo da tad iznajmljujemo, za bicikl čak u Taorminu da bi se iznajmio, šou.

Mala razdaljina, a ne zna čovek kako da stigne do tamo plus usred polja, van grada. Pešice i biciklima je nezgodno, jer nema delova puta predviđenih za to (trake da ne spominjem), uski su putevi i svi jure, nije uopšte bezbedno. Ja sam već bila spremna da hodočastim do tamo samo da ubedim ko će sa mnom, a ko decu čuva. Srećom, suprug i ja pronađemo da ima jedan voz koji tog dana ide kroz Maskali i staje na stanici Karuba koja je najbliža, što ne znači nikako da je blizu bašte :).

Uputimo se orni u nedelju po najvećem suncu u 13h časova na put pešice prvo do Maskalija na voz. Na železničkoj stanici nema nikoga, pojavilo se ukupno još četvoro putnika, ali ovaj naš voz nije. Jedan jedini koji ide tog dana, tj. staje tu. Piše lepo na sajtu i tu na redu vozova, ali, eto, nije se pojavio. Vidimo da ima jedan koji ide u selo iza ovog našeg, unazad, u 16h i da iz njega u pola šest ide jedan koji staje na famoznoj stanici Karuba blizu Radićepure.  Tako, mi opet sačekamo taj voz i odvezemo se nazad u to drugo mestašce, jer onaj u pola šest nije stajao na onoj našoj prvobitnoj stanici. Šta da vam kažem… Odiseja!

Kad smo se malo navozali i načekali satima, stigosmo na tu stanicu, vidimo lepo piše tabla za neki smer iz naselja za Radicepura Garden Festival i krenemo. Ugledamo dve gospođe da stoje na terasi i pitamo da li je dobar pravac. Kažu one da jeste, ali nema šanse da idemo pešice do tamo, jer je mnogo daleko. Proveri ona sa mužem i on isto ponovi. Kad pitaju oni nas da li hoćemo da nas oni povezu tamo. Ne zna se ko je bio srećniji od nas dvoje.

Tačno je bilo potrebno da preskočimo onaj prvi voz, pošto, da smo stigli tada tamo oko pola četiri, nikoga ne bismo videli da pitamo, jer je njima tada sijesta i sve  je zatvoreno, žive duše nema. Sve je ispalo super na kraju.

A Radićepura, vredna svih putešestvija. Prava zelena oaza okružena zasadima limunova i pomorandži okolo koja odiše takvom svežinom, mirom i mirisima aromatičnih biljaka da to ne mogu opisati. Bilo je šest sati kada smo došli i prostor je bio okupan zlatnom svetlošću sunca koje ide u smiraj dana. Neka divna umirujuća atmosfera sa limunovima koji su nas dočekali na ulazu i žuborom vode svuda naokolo.

Potpuno vanremenski doživljaj mesta koji nam je ispunio sva čula. Bilo je samo par ljudi dok smo bili tamo, uglavnom okupljenih na mestu koje je sastajalište. Radićepura je inače moderno uređena bašta sa malim barom na otvorenom gde vam prave koktele po želji (ulazi u cenu ulaznice od 10 evra) i DJ koji pušta finu muziku plus kafe uz Staklenik. Ljudi su počeli da pristižu tek kada smo mi polazili (naravno da svi dolaze kolima tu, pošto je drugačije (ne)moguće, osim u našem slučaju), sve fini mladi i stariji svet koliko sam videla. Organizuju i svadbe u delu predviđenom za to uz slične svečanosti.

Jedno apsolutno prelepo mesto za opuštanje i uživanje. Žao nam je jedino što nismo mogli duže da ostanemo. Koktel smo pili trčkarajući zaobilaznim putem do voza koji su nam oni ljubazni spasitelji pokazali. To je mnogo bolji i kraći put on onog kojim smo krenuli zbog znaka koji im na raskrsnici pokazuje suprotan smer. Sad znamo.

A pošto smo se tako lepo prošetali naokolo van naselja u povratku, ja sam videla brojne voćnjake, rasadnike, privatne bašte sa onim velikim kapijama i starim kamenim gospodskim letnjim kućama. U naselju sam prošla i pored one svetlolavanda bugenvilije koju sam pominjala u tekstu o cveću i baštama Sicilije https://floradela.com/cvece-baste-sicilije/ . Na sve to, punog srca, našla sam i onaj rasadnik jasmina o kojem sam takođe pisala u vezi sa pravljenjem cvetne čokolade. Kroz oluju koja nas je sačekala po izlasku iz voza i pešačeći opet do našeg mesta smo prošli razdragani i neustrašivi :).

Ako budete išli na Siciliju, na istočnu obalu, preporučujem da ubeležite u vašu putni mapu i ovu baštu. Još ako je u pitanju početak avgusta kada je filmski baštovanski festival, biće to poseban ugođaj.

https://www.radicepurafestival.com/en/

Hvala na čitanju!