Narcis Istorija jednog cveta
Cvetna istorija

Narcis. Istorija jednog cveta

Narcis, prava zvezda ranog proleća! Ne možete da ga ne primetite onako uspravnog i jarko žute boje. Ostavite ih na kratko i oni će osvojili celu baštu. U porodičnoj baštici na selu kod mojih, u martu mesecu, narcisi su glavni. Bukvalno preplave baštu. U mojoj baštici, dvema starim vrstama sam dodala pre dve godine još šest ili sedam novih.

Narcisa danas ima u različitim oblicima i formama, krupnijih ili sitnijih cvetova u beloj, žutoj ili dvobojnih u raznim nijansama. Neki narcisi imaju blage mirise. Rod ima oko 26000 vrsta narcisa i broj je i dalje u porastu.

Od davnina se narcis pojavljuje u baštama. U antičkim civilizacijama uzgajao se prvobitno zbog upotrebe u medicini i prilikom religijskih obreda. Uz to, bio je cenjen zbog svoje lepote i stoga zastupljen u ukrasnim baštama vekovima.

Fatalna istorija narcisa u mitovima Stare Grčke

Narcis svoj naziv vodi poreklo iz antičkog mita o momku blistave lepote, Narcisu, koji je sedeći pored jezera i gledajući zaljubljeno svoj lik u vodi, u jednom trenutku nagnuo se malo više, upao i udavio se. Na mestu gde je sedeo iznikao je narcis. Postoji više varijanti ovog mita, dužih i kraćih. U nekima od njih se pojavljuje i nimfa Eho koja se zaljubila u Narcisa, ali je on ostao nezainteresovan. Božanstvo osvete ga je onda kaznilo preteranom samozaljubljenošću. Tema Narcisa kao simbola samozaljubljenosti obrađivana je vekovima u književnosti i umetnosti. Često se na slikama uz Narcisa nagnutog nad vodom nalazi i nimfa Eho kao i cvet narcisa na mestu gde on sedi.

Waterhouse Echo and Narcissus
Džon Viljem Vaterhaus, Narcis i Eho, 1903. Naslikana je scena iz mita o Narcisu kako je rimski pesnik Ovidije zabeležio. Umetnik je naslikao vrstu narcisa Narcissus pseudonarcissus

Cvet narcis je i u vezi sa još jednim grčkim mitom, onim o Persefoni (u rimskoj tradiciji je poznata kao Prozerpina), kći Demetre, boginje vegetacije. Persefonu je jednog lepog prolećnog dana, dok je sa drugaricama brala cveće na livadi, oteo Had, bog podzemlja. Pošto je majka, posle dužeg traganja, pronašla otetu Persefonu, nagodila se sa Hadom da joj kći deo godine provodi pod zemljom sa Hadom (tokom zime), a ostatak na zemlji sa njom. Njen izlazak gore na zemlju se poklapa sa dolaskom proleća i obnovom vegetacije na zemlji. Demetra simbolizuje samu zemlju kako je ona boginja svega što raste i cveta, a njena kći seme. Seme klija, raste, daje cvet i/ili plod, stvara seme koje potom pada dole i odlazi pod zemlju, tj. svet pozemlja tokom zime.

U homerskoj himni Demetri, Persefona opisuje kako se to desilo, kaže kako je brala šafran, zumbul i ljiljane sa drugaricama koje imenuje, a da joj je narcis, kojim je bila posuta cela zemlja, doneo početak propasti. Had je namamio baš narcisom. Za utehu, kad je u podzemlju, tamo cvetaju polja asfodela, tj. narcisa, bledih kopija onih gore na zemlji. Fatalna lepota je svakako jedan od sastojaka ovih mitova, što cveta, što onih koji ga predstavljaju. Kod Starih Grka, nastanak raznog cveća je često u vezi sa nekim nesretnim mitovima gde su ljudi ili neka manja božanstva pretvarani u cveće ili drvo kako bi izbegli kojekakve sudbine. Stari Grci su svakako voleli dramu.

Engleska reč daffodil je izvedena iz grčke reči za narcise, asfodel (menjala se u afodil, dafodil…).

Narcis
Valter Krejn, Persefonina sudbina, 1877. Pre-rafaelitski slikar, poznati ilustrator dečijih knjiga uz slike iz viktorijanskog doba. Naslikao je uz otmicu Persefone polje narcisa različitih vrsta, popularnih u njegovo vreme.

U hrišćanskoj kulturi, pojava narcisa u proleće se dovodi u vezu sa Uskrsom i vaskrsnućem Isusa Hrista. Vedrija veza, za razliku od starogrčke, u skladu sa izgledom cveta, sjajnog kao sunce posle zime. Kao simbol radosti i pravi vesnik proleća.

Sam naziv cveta je možda i u vezi sa grčkom reči narkao zbog lekovitih svojstvava narcisa i opasnih supstanci koje se nalaze u lukovicama. Danas se zna da lukovica narcisa sadrži supstancu galantamin, kao u visibabama, koja pomaže pri lečenju Alchajmerove bolesti.

narcis istorija jednog cveta
Vrsta narcisa N.poeticus. Antička vrsta koja divlje raste u prirodi i u baštama, veoma otrovne lukovice. Imam i ja u bašti jedan žbun ove vrste.

Vrsta narcisa bele boje koja potiče iz Grčke je narcis zvani Poeta (Narcissus poeticus). Raste na tom prostoru više od tri hiljade godina koliko je zabeleženo u pisanim izvorima. Botaničar Teofrast (IV vek pre nove ere) je ostavio podatke o uzgoju narcisa, sakupljanju semena, deljenju lukovica i sadnji. O narcisima, cvetu i mitovima, pisali su mnogi grčki i rimski pisci, od pesnika Homera, Sofokla, Vergilija i Ovidija preko pisaca Plutarha i Pausanije do samih botaničara.

Mirišljavi narcis Starog Egipta

U Starom Egiptu je tokom antike rasla vrsta narcisa Narcissus tazetta. Egipćani su narcis koristili u verskim svečanostima i prilikom pogrebnih običaja. Ova vrsta narcisa je bila vrlo cenjena zbog svog mirisa.

Poznati arheolog, Flinders Pitri, je 1888. godine, iskopavajući nekropolu u Havari, pronašao cvetne vence ispletene od narcisa N. tazetta. Narcisi stari bar dve hiljade godina su bili dobro očuvani. Smatra se da su ih verovatno napravili Grci koji su tamo živeli. Kako je narcis simbolizovao večnost i preporod koristio se i prilikom sahranjivanja, odnosno odlaska na Drugi svet.

Ovaj narcis N. tazetta je poreklom sa juga Iberijskog poluostrva i severa Afrike iz vremena kada su ova dva područja bila spojena. Smatra se da je poreklo N. tazetta mnogo šire i dalje od severnih i južnih obala Mediterana preko Srednjeg Istoka i Indije sve do Kine i Japana.

Narcis u islamskom svetu i Osmanskom carstvu

Narcisi su stotinama godina bili i deo islamske istorije. Zauzimali su važno mesto u islamskim baštama kao jedan od omiljenih cvetova. Prorok Muhamed je navodno rekao da svako ko ima dve vekne hleba, treba da jednu proda i kupi  narcise, pošto hleb hrani telo, a cveće dušu (za ovo nisam pronašla izvor dok sam završavala tekst).

U Indiji, mogulski car Babur (1483-1530) bio je očaran velelepnim persijskim baštama u ranim godina svoje vladavine. Babur je bio osnivač i prvi car Mogulske dinastije koja je vladala Indijom. Stvorio je slavne bašte u Kabulu (Avganistan) i Agri (Indija). Prisutnost narcisa u Indiji dovodi se u vezu sa njegovom vladavinom, pošto se smatra da ih je Babur iz Persije preneo u bašte u Indiji. Narcis N.tazetta vekovima je gajen i bio popularan u baštama mogulskog carstva XV i XVI veka. U Kini je takođe bio dugo poznat pod nazivom Sveti kineski ljiljan. Narcis se pominje od XI veka u Kini i predstavlja simbol kineskog proleća (N.tazetta var. chinensis).

U Osmanskom carstvu narcis se takođe uzgajao u isto vreme kad i u Persiji, Avganistanu i Indiji. Lukovičasto cveće bilo je veoma popularno u Turskoj tokom XVI, XVII i XVIII veka. Na hiljade lukovica lala, zumbula i narcisa donošene su sa prostora carstva u Istanbul i sađene u sultanovim i drugim prestoničkim vrtovima. Ebusad Efendi, dugogodišnji verski velikodostojnik za vreme vladavine Sulejmana Veličanstvenog, bio je poznat kao veliki ljubitelj bašti. U svojim čuvenim baštama u Karagasu je uzgajao žute i bele narcise. Narcisi su bili rasprostranjeni u baštama širom Turskog carstva u XVIII veku. Mesta u prirodi na kojima su tada rasli narcisi dobijala su imena Brdo narcisa ili Polje narcisa i zadržali su ih i danas. Jedna od omiljenih aktivnosti u slobodno vreme bile su šetnje i obilasci mesta u prirodi gde je cveća bilo u izobilju.

U XVIII veku u Turskom carstvu popisano je 269 vrsti narcisa u spisu nazvanom Netayien el Ezhar (Cvetna zbirka), od toga sedam duplih. Narcis je cvet koji je simbolizovao večnost i obećanje raja pa je sem kao ukras u baštama, upotrebljivan i u Osmanskom carstvu prilikom pogrebnih obreda.

Engleska istorija narcisa uz Rimljane, srednjovekovne monahe i hugenote

Širenje narcisa Severnom Evropom je u vezi sa širenjem granica Rimskog carstva. Najranija vrsta koja se pojavila na ovom prostoru je N. poeticus. U vreme vrhunca ekspanzije i osvajanja Rimske države u I veku nove ere, o narcisima je pevao i jedan od omiljenih rimskih pesnika Zlatnog doba, Ovidije (43 pre n.e.-17 n.e.). Naseljavajući se širom Evrope, Rimljani su nosili sa sobom i narcise uz drugu nematerijalnu i materijalnu baštinu.

Narcis Istorija jednog cveta
Ilustracija iz pre 1659. na kojoj su narcisi N.pseudonarcissus i N.poeticus (Gottorfer Codex). U sredini je N. poeticus.

Druga najstarija evropska vrsta je Narcissus pseudonarcissus, koji se naturalizovao tokom vekova i rasprostranjen je u velikom delu Evrope, od Engleske do Rumunije. Domovine ovog narcisa su Španija i Francuska. Iz južnih delova Evrope ka severu su narcise preneli monasi koji su putovali i obilazili manastire i onda se vraćali u Englesku i Irsku. Narcisi i danas rastu u Engleskoj i Irskoj baš oko starih manastira. U Engleskoj, dva najvažnija mesta gde rastu narcisi su Jezerska oblast u Kumbriji i Farndejl u severnom Jorkširu. Između oba mesta je postojala monaška veza tokom srednjeg veka.

Veliku ulogu u širenju narcisa u Engleskoj imali su flamanski tkači i hugenoti (francuski protestanti koji mu morali da beže u vreme verskih ratova u Francuskoj) koji su prebegli u Englesku u XVI veku. Flamanski tkači su se pojavili tokom srednjeg veka u Engleskoj zbog svojih znanja i iskustva, sem toga bili su poznati i po svom hortikulturalnom znanju. Sa sobom su u Englesku doneli i nekoliko vrsta baštovanskih biljaka. Hugenoti su takođe bili iskusni baštovani i svoje veštine su nastavili da razvijaju i u novoj domovini. Oni su odigrali veoma značajnu ulogu u uspostavljanju trgovine semenjem u Engleskoj i do kasnog XVI veka su i lukovice narcisa bile uključene u ponudu. Narcisi su se najviše uzgajali upravo u oblastima gde su se naselili hugenoti, u Kentu i Norfolku. To su bile oblasti koje su i nekada Rimljani najviše naseljavali. Hugenoti su se nešto kasnije, gotovo jedan vek posle dolaska u Englesku 1560-tih, naselili i u Irskoj kao i u Velsu. Narcisi su danas zvanični cvet Velsa.

Od druge polovine XVI veka razne vrste narcisa se sve više pojavljuju u evropskim baštama. Uzgajani su i korišćeni i kao rezan cvet. U Engleskoj druge polovine XVI i ranog XVII veka (elizabetansko doba i vreme vladavne prvih Stjuarta), poznata hortikulturalna imena kao što su Džon Džerard, Džon Tradeskant Stariji i Džon Parkinson su koristili narcise i pisali o njima u svojim knjigama na temu cveća i ornamentalne upotrebe u bašti. Uz lale, nacisi su bili najzastupljeniji u baštama.

Od kraja XVI do kraja XVIII veka narcisi su uživali popularnost u baštama i parkovima. Međutim, bez obzira na to što su bili rado sađeni i široko rasprostranjeni, broj vrsta je do početka XIX veka veoma opao. Još uvek nije baš jasno šta su bili uzroci. Na pad zanimanja za narcise uticale su pojave novih stilova u pejzažnoj arhitekturi i nove vrste ,,formalnosti” u rano viktorijansko doba. Uticaj je imalo i predstavljanje sve više novih stranih, retkih i egzotičnih biljnih vrsti u baštama kao i u staklenicima čija je popularnost rasla. Jedan od uzročnika smanjenja broja vrsti narcisa u Engleskoj je i pojava raznih oboljenja kod biljke. Ovakvo stanje brzog opadanja i gubljenja vrsti narcisa je podstaklo ljubitelje da reaguju i otpočnu kampanju za ponovno otkrivanje starih vrsta kao i novih po zemlji i inostranstvu.

Među ovim advokatima narcisa glavni je bio Piter Bar koji je preduzimao putovanja i lov na nacise po Španiji i Portugalu, udruživao se sa drugim ljubiteljima i organizovao sa njima 1883. Narcis konferenciju. Ubrzo je u Velikoj Britaniji osnovano i Društvo ljubitelja narcisa koji postoji i danas (Daffodil Society). Svojim akcijama i posvećenošću, ovi ljubitelji narcisa pokrenuli su preporod interesovanja za narcise. Uz to, baštovanski stručnjaci, kao što je bio Viljem Robinson, odbacili su formalizam u baštama i zastupali ideju ,,divlje bašte”. Prirodniji stil u baštovanstvu podrazumevao je narcise kao odomaćeno cveće odavnina u Velikoj Britaniji. Tokom XIX veka, uz oživljavanje zanimanja za narcise počinje i sve više uzgoj novih hibrida u Engleskoj i Holandiji.

Tokom drugog svetskog rata britanska vlada je zahtevala da se bašte i polja uzgajanog cveća prekopaju i da se sade samo prehrambene kulture za ishranu stanovništva u tim godinama. Čitava polja narcisa uzgajanih za prodaju su vađena sa lukovicama koje su bacane pored puta tako da i danas slobodno rastu razne vrste narcisa uz nasipe i ivičnjake pored nekadašnjih polja.

Vordsvortovi narcisi

Svoj udeo u preporodu interesovanja za narcise u XIX veku u Engleskoj imali su i engleski književnici savremenici uz klasične autore kao što su Homer ili Šekspir. Uz pesnike Kitsa i Šelija, najzaslužniji za popularnost narcisa bio je Viljem Vorsvort (1770-1850) i njegova sestra Doroti. Doroti je u svom dnevniku prva zapisala sećanje na dan kada je prilikom šetnje sa bratom naišla na more zlatnih narcisa. Viljem Vordsvort je dve godine kasnije napisao čuvenu pesmu o narcisima “I wandered lonely as a cloud” o toj šetnji. Ova pesma je danas najpoznatija pesma o ovom cvetu. Vordsvortov narcis je vrsta Narcissus pseudonarcissus. Evo mog omiljenog dela pesme:

“I wandered lonely as a cloud

That floats on high over vales and hills,

When all at once I saw a crowd,

A host of golden daffodils,

Beside the lake, beneath the trees

Fluttering and dancing in the breeze

And then my heart with pleasure fills

And dance with the daffodils. ”

narcis

Dva predloga za potragu za narcisima

Ako želite da identifikujete neku vrstu narcisa, postoji sajt napravljen kao baza podataka za sve vrste narcisa, The Daffseek (https://daffseek.org/). Sajt i bazu podataka je napravilo Severnoameričko društvo ljubitelja narcisa (The Daffodil Society of North America).

Kod nas, u Srbiji, svake godine početkom maja planinarska društva organizuju jedan od najlepših događaja pod nazivom Narcisu u pohode. U to vreme na planini Stolovi kod Kraljeva raste retka divlja vrsta narcisa belog cveta. Prava poslastica za ljubitelje prirode i cveća. Ove akcije se organizuju tradicionalno od 1956. godine i spadaju u najstarije te vrste kod nas. Za svaku pohvalu. I sve u prelepom prirodnom ambijentu okruženim važnim istorijskim mestima naše srednjovekovne istorije kao što su manastiri Žiča i Studenica, kao i tvrđava Maglič.

Savet za čuvanje narcisa u vazi

Da bi vam duže trajali u vazi, berite narcise kad još cvetovi nisu skroz otvoreni. Narcisi kada se odseku ispuštaju iz drške sluzavu tečnost koja može izazvati iritacije na koži pa pripazite kad berete. Ova tečnost smeta drugom cveću u vazi pošto je toksična i ubrzava njegovo sušenje. Da biste ovo izbegli, narcise po branju prvo stavite same u vazu sa hladnom vodom na dva sata da ta tečnost izađe, a potom ih možete sa drugim prolećnim cvećem prebaciti u vazu sa čistom vodom. Ne odsecajte im više drške na dnu (što se inače radi radi produženja svežine cveća u vazi), jer će početi opet da ispuštaju taj gel. A možete držati samo njih u vazi, onda ništa ne smeta.

Još jedna važna stvar, kad precvetaju narcisi u bašti, ako ih niste ubrali, otkinite cvetove i ostavite lišće da samo potpuno požutu kako bi lukovica prikupila dovoljno energije za cvetanje sledećeg proleća. O sadnji jesenjih lukovica možete pročitati u tekstu https://floradela.com/vodic-za-sadnju-jesenjih-lukovica/

*Preporuka za dalje čitanje i meni glavna knjiga o svemu u vezi sa narcisima je knjiga pod nazivom Yellow Fever od Dejvida Vilsa (David Willis).

Uživajte u proleću!

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *