Romanovi i ljubav prema cveću

U Rusiji se poslednji godina uočava porast interesovanja za baštovanstvo i cveće. Tokom prethodnog, sovjetskog, perioda ruske istorije, hortikultura nije bila negovana u tolikoj meri u kojoj je bila u prethodnim periodima od strane vladajuće elite. Zbog svojih veza sa prethodnim režimom i onim što je on simbolizovao, bašte na carskim imanjima, parkovi i staklenici pretrpeli su razaranja tokom revolucija i II svetskog rata i dugo vremena bili zapušteni ili preuređeni u službi nove ideologije. Nekadašnja ljubav prema baštovanstvu i raskošnim vrtovima gotovo da je pala u zaborav. Romanovi, dinastija koja je vladala Rusijom tri veka (od 1613. do 1917), bili su veliki pokrovitelji hortikulture. Pojedini članovi carske dinastije bili su strastveni baštovani i botaničari amateri.

Pripovedale su se priče o njihovim legendarnim zabavama u carskim palatama ispunjene obiljem cveća i stablima citrusnog voća čiji je miris ispunjavao prostorije. Lubav prema cveću i velelepnim vrtovima i parkovima negovala su se generacijama i vekovima od strane samih careva i carica.

Dva najveća ruska vladara, Petar Veliki (1682-1725) i Katarina Velika (1763-1796) bili su vrlo zainteresovani za botaniku i posvećeni baštovani. Petar Veliki je svoje omiljeno imanje sa palatom Peterhof uredio po ugledu na Versaj, i još raskošnije! Unajmljeni francuski baštovan, Žan- Baptist Le Blond, učenik čuvenog Le Notra, dizajnirao je vrtove u baroknom stilu na obali Baltičkog mora. Danas su palata i vrtovi čuveni po kaskadnoj fontani koja počinje ispred samog zdanja, pa se spušta na dole. Palata i fontana su danas opet u punom sjaju nakon rekonstrukcije posle strašnog razaranja tokom II svetskog rata od strane Nemaca, kao i Staljina (kako bi sprečio Hitlera da tu provede doček Nove godine!).

U prethodnom tekstu https://floradela.com/katarina-velika-njene-cvetne-ljubavi/, pisala sam o carici Katarini Velikoj (1763-1796), njenoj ljubavi prema baštovanstvu, posebno engleskim baštama, kao i zanimanju koje je ona podstakla među ruskom aristokratijom po pitanju stvaranja bašti i parkova tog tipa. Njeni carski naslednici nastavili su u istom posvećenom ritmu.

Marija Fjodorovna, saksije sa oznakom DžR i Džozef Benks

Snaja carice Katarine Velike, Marija Fjodorovna (Maria Feodorovna, rođena kao pruska princeza Sofija Dorotea od Virtemberga), žena cara Pavla I, bila je veliki ljubitelj cveća. Razvijala je zanimanje i ljubav prema baštovanstvu tokom čitavog svog života. Na imanju Pavlovsk, koji je dobila od svekrve u blizini Sankt Peterburga, imala je svoju privatnu baštu na koju se gledale njene odaje, u kojoj je sadila najviše ruže i jorgovane. Prema njenim željama i planovima, uređeno je imanje sa baštom i pratećim objektima. Podigla je u blizini palate i dva staklenika sa grejanjem.  Između njih su se nalazile cvetne leje pune egzotičnog bilja sa statuom boginje Flore u sredini. U jednom takvom stakleniku su bile izložene biljke iz Severne Amerike, a u drugoj biljke, prvi put viđene, na čijim saksijama je bila oznaka DžR, za Džordža III, kralja Velike Britanije.

Botanika kao diplomatsko sredstvo ili Kad Džozef Benks pošalje poklon

Biljke, u vidu sadnica, semena i lukovica razmenjivale su se kao dragoceni diplomatski darovi sa oduševljenjem između evropskih vladara. Sve u službi jačanja političkih veza. Marija Fjodorovna je dobila tri diplomatska poklona u vidu sadnica i semena od različitih britanskih zvaničnika. Svoje biljke, koje je dobila kao poklone ili ih sama dobavila iz raznih delova sveta, bile su pokazatelj njenih međunarodnih veza. Veze među državama i vladarima su se negovale, ponovo uspostavljale i još važnije pokazivale i na ovaj botanički način. Carica je dobila prvi diplomatski poklon iz Britanije 1795. godine sa preko 200 biljnih vrsta. Brodovima su prenosili ove poklone, plovidba je dugo trajala i trebalo je sačuvati žive biljke tokom putovanja i transporta. Ovakvi diplomatski pokloni ukazuju na poboljšanje diplomatskih veza Rusije i Velike Britanije krajem XVIII i početkom XIX veka, u godinama jačanja revolucionarne Francuske i uspona Napoleona u Evropi. Botanika je bila deo slagalice velikih političkih igara. Glavnu ulogu za prvu biljnu pošiljku Mariji Fjodorovnoj, tada još uvek Velikoj vojvotkinji, bio je odgovoran, Džozef Benks, ni manje ni više.

Džozef Benks bio je neverovatan čovek, naučnik, svetski putnik, istraživač, uradio je mnogo za razvoj botanike i svetsku botaničku zajednicu uz doprinos prosperitetu Britanske imperije. U Britaniji je na prestolu tada bio Džordž III (1760-1820), koji je zajedno sa svojom suprugom kraljicom Šarlotom, bio takođe veoma zainteresovan za botaniku i poljoprivredu (zvali su ga ,,farmer Džordž”).  Benks je tih godina bio predsednik Kraljevskog društva, savetnik kralja Džordža i upravnik Botaničke bašte Kju. Benks je odlučio da, radi većeg efekta, pošalje odrasle biljke u fazi pred cvetanje. Biljke, u formi mladih sadnica i u semenu, mnogo lakše su za transport i opstanak na brodu od odraslih osetljivih egzotičnih biljaka, ali kutije semena ne izgledaju tako spektakularno, a i mora da se sačeka nekoliko godina da procvetaju. Poklon je trebalo da zadivi i izazove wow efekat. Benks je odabrao biljke, negovao ih i pripremio u Kjuu za slanje. Uz biljke je poslao i jednog od baštovana, Džordža Noe, da pazi na biljke tokom tromesečne plovidbe i da se u Rusiji zadrži mesec dana kako bi preneo ruskim kolegama kako da se brinu o tim biljkama i o uslovima u staklenicima koji su potrebni za to.

Benks je poslao i dodatan poklon u vidu botaničkih crteža u boji dve egzotične biljke koje su posebno urađene za njega i u vrlo malom tiražu. To je bio specijal bonus za tada još uvek buduću caricu kako bi videla kako će izgledati Strelicija (Strelitzia Reginae, tj. Rajska ptica, nazvana po kraljici Šarloti od strane Benksa zbog njenog prezimena Meklenburg-Strelic) i močvarna orhideja (Phaius Tancarvilliae) kad procvetaju (marketinški stručnjaci ovo nazivaju dugoročnim ulaganjem plus samopromocijom, bravo za izvanrednog Benksa). Među cvećem te prve velike pošiljke, bile su između ostalih, pelargonije (muškatle), protea, erika iz južne Afrike kao i biljke koje su Britanci nameravali da upotrebe u ekonomske svrhe i u medicini. Tu su bile pažljivo odabrane biljke poreklom iz Afrike i Australije kao ilustracija najnovijih postignuća britanske hortikulture.

Sačuvano je pismo iz Benksove prepiske koje je napisao 29.decembra 1795. pošto se Noe vratio iz Rusije i podneo mu izveštaj o uspehu. Zabeležio je da je brod stigao u avgustu iste godine u sred noći u Pavlovsk, da ih je čekalo 15 kočija da ih preveze do palate po nadvojvotkinjinom naređenju i da su staklenici bili osvetljeni svećama kako bi videli da raspakuju kutije. Marija Fjodorovna se pojavila pre šest ujutru u bašti, dala im instrukcije, ljubazno se ophodila prema njima. Zatražila je da Noe napiše inicijale britanskog kralja na svim saksijama koje su donete da bi znala njihovo poreklo i da ih ne bi pomešala sa svojim biljkama. Svaki dan je dolazila u staklenike i provodila po sat vremena učeći imena biljaka.

Marija Fjodorovna će dobiti još ovakvih diplomatskih poklona, sledeći 1814. godine, nakon završetka Napoleonovih ratova i ponovnog uspostavljanja uslova bezbedne plovidbe. Britanska kraljica Šarlota poslala je nove darove koje je opet Džozef Benks pripremio. Marija, tada carica udova, dobila je tom prilikom nekoliko vrsti akacije, njene omiljene biljke, kao i puno dekorativnog cveća poreklom iz Australije. Benksov odabir biljaka morao je biti politički korektan i govorio je rečito o zonama uticaja koje su pod Britanijom, a ne kose se sa interesom Rusije (biljke iz Australije i Afrike, a ne iz Azije). Sve se ovo dešavalo pred veliki Bečki kongres 1815. godine nakon sloma Napoleona i nove podele sveta među velikim silama. Treća pošiljka joj je stigla 1822. godine direktno iz Australije i poslao je sam Mekkvairi, guverner Novog južnog Velsa. Ruski brod se tamo zaustavio, kapetan je ugošćen kod guvernera i on je poslao carici pun brod egzotičnih biljaka. Sem ruskoj carici, slao je ovakve poklone i drugim evropskih vladarima.

Marija Fjodorovna je naručivala biljke i seme cveća, kao i carica Katarina, od Džona Frejzera, čuvenog botaničara i lovca na biljke tog vremena. Džon Frejzer je putovao u Severnu Ameriku, išao u ekspedicije za prikljupljanje biljaka i donosio ih u Evropu. Prvo ga je unajmila carica Katarina Velika, potom i carica Marija Fjodorovna i car Pavle. Imenovali su ga za carskog botičkog kolekcionara za carske bašte. Frejzer je radio i za druge krunisane glave i moćnike širom Evrope. Botanika je kao nauka bila u razvoju, interesovanje je sve više raslo za retke i egzotične biljke iz celog sveta i njihovo proučavanje i uzgoj.

Žozefinine ruže u Rusiji

Marijin sin, Aleksandar, nakon ubistva svog oca Pavla I, 1801. godine nasledio je presto. Car Aleksandar I je zapamćen u istoriji najviše po pobedi nad Napoleonom prilikom pohoda na Rusiju 1812. i kasnijim dešavanjima koji su doveli do Napoleonovog pada. Aleksandar je u nekoliko navrata putovao u Francusku. U Francuskoj je tih izuzetno turbulentnih godina za Evropu i samu Francusku, upoznao caricu Žozefinu, bivšu suprugu Napoleona Bonaparte. Žozefina je bila čuvena po svojoj ljubavi prema ružama i botanici. Na svom imanju Malmezon podigla je botaničku baštu i zoološki vrt. Svo egzotično i retko bilje koje je stizalo iz svih delova sveta u Francusku tog vremena stizalo je na njenu adresu. Svakodnevno se bavila proučavanjem biljaka, zaposlila je stručnjake da neguju i šire njenu kolekciju. Odigrala je veliku ulogu u istoriji ruža, pokretala i finansirala njihov uzgoj i istraživanja. Stvorila je najveći ružičnjak tada u Malmezonu koji je bio svetski poznat. Car Aleksandar i Žozefina uspostavili su prijateljske odnose zahvaljujući zajedničkim interesovanjem za umetnost. Često je boravio kod nje u poseti gde su šetali baštama Malmezona. On je od nje poručio sadnice ruža za svoju majku da se šalju u Rusiju. O carici Žozefini će biti poseban tekst kasnije kao i o odnosu sa ruskim carem.

Aleksandrov naslednik, car Nikolaj I (1825- 1855) svoje je slobodno vreme najviše voleo da provodi u bašti. U bašti oko Aleksandrovski palate sadio je sam lukovičasto cveće. Kao strastveni baštovan najviše se obradovao poklonima koje je dobijao u vidu novih vrsta lukovica.

Cvetne ljubavi poslednje carske porodice

Još jedna carica po imenu Marija Fjodorovna, nekadašnja danska princeza Dagmar, supruga cara Aleksandra III (1881- 1894) bila je poznata po ljubavi prema cveću. Car joj je poklonio ružičnjak na imanju Aleksandrovski palate u blizini njenih odaja. U okviru imanja i Carskog parka nalazilo privatno ostrvce okruženo kanalom koje je dato deci carske porodice na korišćenje za igru. Na ovo Dečije ostrvo su odrasli mogli da dođu samo uz odobrenje dece. Tamo su se nalazile cvetne bašte i more đurđevka. Deca poslednjeg ruskog cara, Nikolaja II, stalno su se tu igrala, kao i u blizini ružičnjaka njihove babe, carice majke Marije Fjodorovne, prilikom boravka na tom imanju.

Poslednja ruska carica, Aleksandra (Aliks od Hesea), žena Nikolaja II (1868-1917), takođe je volela da bude okružena cvećem. Obilje svežeg rezanog cveća donošeno je u palate iz Carskih staklenika i farmi sa nekoliko carskih imanja (Aleksandrovski palata, Carsko selo, Livadija na Krimu). Aleksandrovski palata, bila je u okviru imanja Carsko selo i u blizini palate Katarine Velike. Ceo kompleks se nalazio u okolini Sankt Peterburga. Ova palata je bila omiljena carska rezidencija porodice cara Nikolaja II. Na imanju Aleksandrovski palate podignut je novi moderan staklenik po zamisli carice Aleksandre radi boljih uslova za uzgoj i negu retkih i egzotičnih biljka. Rusi su imali svoje lovce na biljke koji su bilu u ekspedicijama po svetu i koji su donosili nove vrste u Rusiju.

Caričina najveća cvetna ljubav bio je jorgovan. Carski baštovani su uzgajali razne vrste jorgovana i zahvaljujući staklenicima, snabdevali su carsku palatu mirišljavim jorgovanima tokom cele godine. Njena omiljena soba u palati Mauve room bila je po njenoj želji okrečena u posebnu nijansu boje jorgovana koju je specijalnu za nju nabavio njen dekorater, Roman Meltzer. Svuda po imanju su bili zasađeni jorgovani, dok su manje vrste bile u saksijama i u vreme cvetanja unosili su ih u palatu.

Prenos iz staklenika i unošenje tropskih biljaka u saksijama u palatu, pogotovo tokom veoma niskih zimskih temperatura, u raznim svečanim prilikama, bile su zahtevne akcije. Kada su se u palati priređivale svečanosti i zabave, iz staklenika bi zaštićenim i grejanim vagonima prenosili do palate tropske biljke kao što su palme, ukrasni žbunovi i cveće koje je tada cvetalo uz razne citrusne vrste. Što veći i raskošniji primerci, to bolje. Pošto bi ih preneli do palate, neke su morali da unose preko prozora uz posebno pravljene dizalice. Unutar palate su morali da strogo vode računa na nameštaj i parket dok bi ih raznosili i razmeštali po prostorijama. Biljke su takođe morale da imaju odgovarajuće uslove tokom boravka unutar palate. Verujem da možemo lako da zamislimo šefa operacije, verovatno glavnog baštovana, koji je trebalo da bude čeličnih živaca i sa duplim parom očiju da sve to isprati. Carski baštovani su brižljivo negovali biljke, pogotovo one dugovečnije vrste koje su već imale svoje priče i legende iz vremena vladavina nekoliko ruskih careva. Baštovani su takvim dugovečnim stanovnicima staklenika čak davali imena iz milošte.

Na svečanostima poput banketa, balova i večernjih zabava, koje su Romanovi organizovali, umetnost cvetnog aranžiranja najviše je dolazila do izražaja. Aranžiranje cveća se upravo u XIX veku pojavljuje u formi umetnosti kakvu i danas poznajemo. Basnoslovne količine cveća korišćene su kao ukras u vidu aranžmana na stolovima u vazama ili kao cvetni venci uz ivice stola ukrašene dodatno satenskim mašnama i čipkom. Carska porodica i visoko društvo je prilikom organizovanja ovakvih prilika posebnu pažnju posvećivalo cveću kao ključnom elementu dekoracije.

Carica Aleksandra je poklanjala i slala bukete cveća svima u svom okruženju, od raznih gostiju u vidu političara, umetnika, bolnicama do posluge. Uz cveće uzgajano na carskih posedima, članovi carske porodice stalno su dobijali cveće sa raznoraznih strana kao poklone, od privatnih lica, do organizacija u znak zahvalnosti i pažnje. U palati je bio i lično caričin cvećar koji se bavio aranžiranjem cveća u prostoriji namenjenom samo za to. Na imanjima je bio zapošljen veliki broj baštovana. Carica Aleksandra je naviše volela ruže, posebno roze ružu Baronica Rotšild i belu Karl Druski.

Carica Aleksandra i carica majka Marija Fjodorovna bile su pokroviteljke cvetnih izložbi koje su se održavale u Rusiji, pa čak i u Engleskoj. Sredinom XIX veka osnovano je Rusko carsko hortikulturalno društvo u Sankt Peterburgu, dok je u Moskvi otprilike u isto vreme osnovano Moskovsko društvo ljubitelja hortikulture. Društva su okupljala baštovane i botaničare, a Romanovi i pripadnici visoke aristokratije bili su im pokrovitelji i počasni članovi. Društva su organizovala izložbe cveća i na taj način popularisala hortikulturu i florikulturu među Rusima.

Poznavajući ljubav carske porodice prema cveću i baštama, redovno su im rasadnici i proizvođači semena, domaći i inostrani, slali cvetne kataloge. Carska porodica Nikolaja II uživala je u razgledanju i biranju novih vrsta za sadnju. Mali carević Aleksej imao je svoju kolekciju kaktusa sa kojih su uklanjane bodlje radi izbegavanja opasnosti od povrede zbog bolesti od koje je bolovao.

Nikolaj II je po izbijanju revolucija 1917. godine i abdikacije, u Aleksandrovskoj palati provodio sa porodicom prve mesece zarobljeništva (u istoj ovoj palati je i rođen). Sačuvano je dosta fotografija sa imanja, iz palate gde se vide cvetni aranžmani, sobne biljke, kao i bašte i parkovi sa princezama i carevićem. Na njima su uhvaćeni momenti od pre jednog veka prohujalih bezbrižnih dana Edvardijanskih leta. Iz vremena zarobljeništva, dok su još bili na ovom imanju, ostale su fotografije scena carske porodice kako okopavaju baštu. Boravak i rad u bašti i u prirodi im je verovatno donosio utehu i zaokupljao misli u tim teškim danima pred njihov tragičan kraj.

Aleksandrovski Palata, sa baštama i carskim staklenicima, tokom II svetskog rata i sovjetskog perioda, bila je zanemarena, deo umetničkih kolekcija odnet, staklenika više nema. Bašte su uglavnom bile prepuštene same sebi. Ruske vlasti su nedavno izdvojile potrebnu sumu novca za rekonstrukciju važnih prostorija u palati, zbog čega je ona od 2015. godine zatvorena za javnost.

Ostavljam vam link da pogledate ako vas zanima snimak carske porodice sa dobrotvornog Festivala belog cveća na Jalti ovde https://www.youtube.com/watch?v=LuVrmV6dhtw .Deluje kao prozor u istoriju.

 

*

Prema izveštajima engleske i same ruske štampe o entuzijazmu koji se probudio kod Rusa za baštovanstvo danas, po svemu sudeći Rusi su na pravom putu da obnove stare lepotice i stvaraju nove baštovanske priče.

 

Посылаю Вам цветочные приветствия!