Ehinacea

Lepa i lekovita Ehinacea

Ehinacea (Echinacea purpurea) je jedna od mojih omiljenih letnjih cvetnica. Višegodišnja biljka sa roze cvetovima, otporna i lekovita. Ona voli sunce, a nju leptiri i bumbari. Jasno je sasvim da je to super cvet. Pripada porodici glavočika (Asteraceae), a poreklom je iz Severne Amerike. Zovu je još na engleskom i coneflower zbog izgleda istaknute sredine cveta.

Naziv cveta potiče od grčke reći echinos (u prevodu jež, pošto, kad se cvet osuši i latice otpadnu, ostaje bodljikava sredina nalik ježu). Koristili su je Indijanci kao lekovitu biljku u lečenju upala i infekcija. U Evropu je doneta pre oko trista godina i uzgajana kao dekorativna biljka, a tek kasnije je otkiveno da je višestruko lekovita. Danas ima više vrsta Ehinacee, a lekovite su samo vrste Echinacea purpurea, Echinacea angustifolia i Echinacea pallida. U medicini se najviše koristi za podizanje imuniteta, lečenje infekcija, antivirusno i antioksidativno dejstvo.

Ehinacea ima uspravno stablo. Listovi su joj izduženi i hrapavi, tamnozelene boje. Cvet se sastoji od jezičastih cvetnih laticama sa središnjim bodljikavim delom koji je tamnije boje. Boja cveta je uglavnom roze, dok nove sorte imaju cvetove u beloj, narandžastoj i žutoj boji. Cvetovi mogu biti jednostavni i puni.

Sadnja i nega

Uzgaja se iz semena ili deljenjem korena biljke. Lako se seje. U proleće (tokom marta i aprila) seje se u saksije i stavlja na osvetljeno mesto (prozor, veranda ili slično) i redovno zaliva. U baštu se presađuje malo kasnije kad izbaci dva do tri para listova i kad se ustale više prolećne temperature (od druge polovine aprila, kad prođe poslednji mraz). Ehinacea je trajnica, tj. višegodišnja biljka koja se širi tokom vremena, tako da treba voditi računa koliko joj mesta ostavljate tamo gde ste izabrali da je posadite. Isto tako, ako je sadite u saksiju, uzmite malo veću saksiju. Razmak između sadnica u bašti neka bude oko 40 cm.

Voli da je na sunčanoj poziciji u bašti. U početku treba redovnije zalivati, ukoliko nema padavina, sve dok se ne primi. Ona po pravilu dobro podnosi sušu i ne voli preterano zalivanje. Ako se desi da duže vremena nema padavina tokom leta, zalivati je, ali ne natapati mnogo zemlju. Prihranjujte je kao i ostale cvetnice tokom perioda cvetanja. Naraste u visinu od pola metra do metar.

Ehinacea ne cveta prve godine već samo formira manji bokor od nekoliko listova, pa cveta druge godine. Dešava se da procveta i prve, ali vrlo retko. Kad se presadi u baštu, može se zaštititi malo u početku od puževa. Ja je ogradim obručom od  isečene plastične flaše, mada nisam primetila da su je puževi napadali. Kad ih vidim da hrle u to vreme na tek zasađene cinije i dalije, stavljam svim novajlijama zaštitu. Prvi put sam ehinaceu posadila prošlog proleća. Kupila sam dve male sadnice, a posle još jednu tokom leta. Na jesen sam sačuvala seme. Pet ehinacea sam uzgojila za rasad proletos iz semena, dve čim su malo porasle, presadila sam u baštu, a tri sam sada na jesen.

Cveta celo leto počevši od juna do početka jeseni. Vole je leptiri i bumbari.

Razmnožavanje i skupljanje semena

Posle prvog cvetanja treba ukloniti cvetove, ukoliko ih već niste brali kako bi se pospešilo drugo cvetanje. Ako hoćete da skupite seme, samo ostavite da se osuši cvet, kad pocrni sredina i sve latice otpadnu onda možete da uberete jež glavicu. Upotrebite rukavice da se ne izbockate ili je samo okrenite i otresite na papir da ispadne seme. Očistiti seme od drugih otpadaka, čuvati na suvom i hladnom mestu da se prosuši još oko nedelju dana. Seme prebaciti u papirnu kesicu i držati na suvom, mračnom i hladnom mestu do sejanja.

U pitanju je vrlo otporna biljka koja prezimljava. Tokom zime nadzemni deo sa lišćem i stabljikama izumire i na proleće poteraju iz korena novi izdanci. Ovi novi izdanci kad izbiju iz zemlje imaju tamnobordo ili braon boju, da znate da ih prepoznate, ubrzo posle postaju zelene boje. Kako bi bila raskošnija treba deliti koren na svakih nekoliko godina, u proleće. Ehinacea se osim deljenjem korena u proleće moze razmnožavati i uzimanjem reznica od korena dužine do desetak centimetara u jesen. Zalivajte saksiju sa reznicama redovno, a kad izbije prvih par listova, presadite je u baštu ili veću saksiju.

Update 2021. godine– Sad sam već više puta uspešno razmnožila ehinaceu, najviše je uzgajam iz semena. Osim setve u proleće, odlično se pokazala i setva na jesen (sejem je tada obično tokom septembra i oktobra). Kad je sejem na jesen, držim rasad ili napolju preko zime ili u nekoj negrejanoj prostoriji, uspešno prezimljava u svakom slučaju. Morate je zalivati povremeno (npr. jednom u nedelju dana tokom zime ako ne dobija padavine, svakako ne bi trebala da bude izložena padavinama ako je u saksiji da ne bi imala previše vlage). Taj rasad, tj. njegov nadzemni deo će se osušiti tokom zime i na proleće će izbiti nov, da znate da ne mislite da je propala biljka kad vidite sve osušeno i nestalo. Ako je sejete na jesen onda se možete nadati prvim cvetovima odmah sledećeg leta.

Ehinacea izgleda sjajno u prerijskim baštama u kombinaciji sa drugim cvećem koje isto tako voli sunce i podnosi sušu poput helenijuma, rudbekije, seduma i ukrasne trave. Divno se slaže i sa livadskim i divljim cvećem.

Ovo su bile ehinacee iz moje bašte, imam i jednu u žutoj boji, pokazaću i nju uskoro. Nadam se da sam vas ubedila da dodate ovaj višestruko koristan i lep cvet svojoj bašti.

Hvala na čitanju!