Baštovanske osnove- Grupe cveća (višegodišnje, dvogodišnje i jednogodišnje)

Jedna od najvažnijih stvari koje trebate znati o cveću jeste da li je višegodišnje, dvogodišnje ili jednogodišnje, tj. koliko ono traje da biste znali kako da ga uzgajate. Cveće ima svoj životni vek tokom kojeg ono klija, raste, cveta i prolazi. Prema trajanju svog životnog ciklusa cveće se deli na višegodišnje, dvogodišnje i jednogodišnje.

Najbolje je kad sadite kombinaciju svih grupa cveća radi raznovrsnosti, praktičnosti i kako biste uvek imali nešto u cvetu tokom cele godine.

Jednogodišnje cveće (annuals)

Jednogodišnje cveće svoj životni ciklus obavi u toku jedne godine. Klija iz semena, cveta, suši se i zameće novo seme u toku iste cvetne sezone. Za razliku od višegodišnjeg, jednogodišnje cveće morate sejati&saditi svake godine.

Najveće prednosti i razlozi za uzgoj jednogodišnjih cvetnica jesu što se lako uzgajaju, brzo rastu i obično cvetaju obilno (sve zavisi od vrste). Takođe, veoma su brojne i raznovrsne i ne možete ih naći u rasadnicima u vidu sadnica (uzgoj iz semena). Jednogodišnjim cvećem popunjavate mesta između višegodišnjeg cveća, odlični su za rezano cveće, vole ih oprašivači, ne obavezuju jer ih možete menjati sledeće godine i uz njih imate više cveća.

Postoje tri vrste jednogodišnjih cvetnica u odnosu na to podnose li i koliko niske temperature i mraz. Na osnovu stepena njihove otpornosti na mraz dele se na otporne, poluotporne i osetljive jednogodišnje cvetnice.

Otporne ili hardy annuals podnose dobro niske temperature i mraz (do oko -15C čak i -20C), prezimljavaju napolju i često se tretiraju kao dvogodišnje zbog čega se seju već na jesen da bi cvetale ranije i bile bujnije sledeće godine.

Poluotporne ili half-hardy annuals mogu tolerisati manji mraz i sejati se u rano proleće napolju. Najčešće se započinje njihova setva unutra u zatvorenom 4 nedelje pre presađivanja napolje kad otopli od sredine aprila.

Osetljive ili tender annuals vode poreklo iz toplijih krajeva, ne tolerišu mraz i zahtevaju toplotu za nicanje. Seju se napolju kad prođe opasnost od poslednjeg jutarnjeg mraza u proleće (od kraja aprila, početkom maja) ili se seju ranije unutra. U nekim podelama se ove dve grupe poluotpornih i osetljivih podvode pod jednu istu grupu half-hardy jednogodišnjih cvetnica.

Još jedan plus za jednogodišnje i često dvogodišnje cvetnice je uspešno samorasejavanje pa se dešava da ih bez sejanja (ako im odgovara mesto) imate svake godine.

Vreme sejanja jednogodišnjaka je od kraja zime, tokom proleća ili na jesen opet u zavisnosti od vrste.

Vreme cvetanja od kraja proleća, tokom leta i jeseni (opet zavisi od vrste).

U jednogodišnje cveće spadaju kosmos (https://floradela.com/kosmos-za-cvetno-obilje-u-basti/ ), zevalice, cinije (https://floradela.com/cinije/  ), dragoljub, ladolež, najgela, različak, morač, delfinijum ili kokotić, nikotijana…

Više o sejanju u tekstovima Sejanje cveća u zatvorenom prostoru korak po korak , Sejanje cveća na otvorenom u proleće  i Jesenja setva cveća .

Dvogodišnje (biennials)

Kako im samo ime kaže, ove cvetnice traju dve godine, tj.životni ciklus im započinje sejanjem u prvoj godini i cvetanjem u drugoj godini.

Dvogodišnje cveće cveta najčešće krajem proleća i početkom leta. Nakon cvetanja prave seme i suše se. Vreme za novu setvu je upravo tada na leto kad se seme formira. Do jeseni se formira prizemna rozeta koja prezimljava i sa proleća sledeće godine biljka nastavlja sa bržim rastom, izbacuje dršku i cveta početkom leta.

Jedan od praktičnih razloga, uz lepotu i raznovrstnost obilka, za uzgoj dvogodišnjaka jeste što oni cvetaju u vreme kad je prolećno cveće završilo sa cvetanjem, a letnje cvetnice još nisu počele.

U dvogodišnje cveće ubrajaju se digitalis ( Digitalis (Digitalis purpurea), neodoljivi ukras bašte), viole, turski karanfil, ukrasni slez, šeboj….

Višegodišnje cveće (perennials)

Višegodišnje cveće, poznato kao perene ili trajnice, jeste cveće na koje možete da računate da se samo pojavljuje svake godine. Jednom ga zasadite i imate godinama.

Višegodišnje cveće živi više od dve godine. Neke trajnice žive samo par godina, većina duže dok neke mogu i do sto godina da traju. Po pravilu za ovo cveće je potrebno malo više strpljenja na račun njihove cvetne dugovečnosti, jer im treba vreme u početku da se razviju, ali sve to vredi jer su svake godine sve veće, bujnije i sa više cvetova. Nekim perenama kao što je japanska anemona ili božur treba oko dve do tri godine da počnu sa cvetanjem, dok druge imaju već prve godine par cvetova da bi se svake sledeće umnožavale. Kod mene su japanske anemone tek treće godine počele sa cvetanjem, dok je božur počeo od četvrte godine. Sve zavisi od vrste i ako ste kupili sadnicu koliko je stara, takođe ovo se ne odnosi na lukovice i gomolje koje cvetaju odmah prve godine.

Višegodišnje cveće se deli prema otpornosti na niske temperature na otporne i osetljive na mraz. Otporne trajnice prezimljavaju uspešno napolju, mogu biti drvenaste sa nadzemnim delom koji ostaje tokom zime ili zeljaste čiji nadzemni deo izumire tokom zime i koje ponovo kreću na proleće da izbacujuju izdanke. U drvenaste spadaju ruže i hortenzija, dok u zeljaste ehinacea, božuri, rudbekija…

Trajnice osetljive na mraz potiču iz toplijih krajeva i moraju se vaditi pre prvog mraza u kasnu jesen. Nakon vađenja, čuvaju se negde unutra do sledećeg proleća (tamno, hladno i suvo mesto bez mraza). U ovu grupu spadaju dalije/georgine, kane, gladiole…

Vreme cvetanja višegodišnjeg cveća zavisi od vrste, ima ih tokom cele godine u cvetu. Obično su tokom jedne sezone u cvetu, ali ima i onih koje nakon prvog talasa cvetanja ponavljaju cvetanje uz podsticaj ili ima vrsta koje dugo cvetaju (leto i jesen). Razmnožavaju se najčešće reznicama i deljenjem busena (korena), ređe semenom (ovo opet zavisi od vrste koliko vremena treba da se uzgoji iz semena, neki brže cvetaju već druge godine (čak prve), dok drugima treba po nekoliko godina do cveta i onda ih je brže ražmnožiti drugim metodama).

Vreme sejanja i/ili sadnje je tokom proleća, jeseni i krajem zime u zavisnosti od vrste.

Primeri višegodišnjeg cveća su ruže, hoste, klematisi, floks, božuri, geranijum, hajdučka trava…

Uzgojem višegodišnjeg cveća dobijamo dugovečno cveće koje jednom zasadite i mirni ste godinama i decenijama. Dalje ih možete umnožavati reznicama ili deljenjem ili semenom. Sadnice perene više platite u početku (npr. u odnosu na seme jednogodišnjeg cveća), ali vam se zato isplati posle jer imate cveće vremenom sve veće i raskošnije.

Nega i održavanje su različiti u zavisnosti od biljke do biljke, uglavnom je to orezivanje na proleće ili jesen uz prihranu.  Zahtevaju više zalivanja prve sezone, posle su otporne.

Savet za kraj ove mini baštovanske lekcije je da kombinujte ove grupe cveća za baštu i terasu. Odaberite prvo višegodišnje cveće i onda dodajte jednogodišnje, sezonsko ili dvogodišnje. Odaberite im pravo mesto za sadnja u odnosu na to da li vole sunčane, polusenovite ili senovite pozicije. Zalivajte ih tokom prve sezone da se dobro ukorene. Grupe cveća su jedna od prvih tema koju obrađujemo na radionici o uzgoju cveća.

Hvala na čitanju! Nadam se da je tekst koristan i razumljiv.