Floks (Phlox paniculata)

Floks je jedna od omiljenih cvetnica engleskog seoskog stila bašti (cottage garden style) i meni takođe.  Cvet sa reputacijom dugom par vekova sa američkih livada stigao je pravo u engleske bašte i odatle dalje po svetu.

Floks je višegodišnja biljka srednje visine koja dugo traje, vremenom se širi i cveta sve bujnije. Ova očaravajuća letnja cvetnica javlja se u raznim bojama kupolastih cvasti, jednobojnih i dvobojnih cvetova na visokim uspravnim drškama.

Naziv i poreklo

Floks je u narodu poznat kao visoki floks, visoki plamenac ili baštenski floks. Zvanični naziv na latinskom je Phlox paniculata, iz familije Polemoniaceae. Na latinskom phlox znači plamen ili vatra.

Poreklom iz Severne Amerike, rastao je slobodno na poljama i livadama država u istočnom delu. U XVIII veku je stigao u Englesku i Englezi su ga prvi počeli uzgajati, razmnožavali i kultivisali dalje. Floks se brzo proširio engleskim baštama i postao jedan od neizostavnih baštovanskih cvetnica. Piter Kolinson, jedan od najzaslužnijih ljudi za dolazak brojnih cvetnih vrsta iz Amerike krajem XVIII veka, preko svog američkog prijatelja lovca na biljke, Džona Bertrama, tvrdio je da je prvi floks u njegovoj bašti procvetao. Iz Kolinsonove bašte se floks proširio po zemlji. Jedan od najzaslužnijih uzgajivača floksa bio je Nemac Karl Foerster.

Danas je u Rusiji veoma popularan za uzgoj i imaju brojne varijetete. Osnovali su i festival ,,Mir Floksov”,  posvećen samo ovom cvetu, koji se održava u SanktPeterburgu svakog avgusta.

Opis floksa

Floks je visine od oko 60  do 120 cm. Listovi su lancetasti, tamnozelene boje. Cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti u roze, ljubičastoj, plavoj, crvenoj, narandžastoj ili beloj boji. Novi varijeteti su i u krem bojama i dvobojni. Period cvetanja je tokom jula i avgusta. Nakon prvog talasa cvetanja, orežite ih do pola ili za jednu trećinu i ponovi će cvetati. Prezimljava uspešno napolju.

Sadnja i nega

Floks voli da je na suncu, ali da mu zemlja ne bude previše topla. Može se saditi i na polusenovitoj poziciji. Odgovara mu vlažno stanište koje je dobro drenirano. Jako je važno da imaju dovoljno prostora među sobom zbog dobrog protoka vazduha kako bi bile zdrave i otporne. Redovno zalivajte tokom rasta, da se ne isuši zemlja.

Jedina smetnja može biti pepelnica (na eng. powdery mildew) koja hoće da se javi obično tokom leta zbog sušnih perioda što uzrokuje stres za biljku. Izgleda kao da ste listove posuli brašnom. Za perene nije opasna, samo listovi izgledaju ružno. Najbolje da uklonite zaraženo lišće i zbog drugih biljaka okolo pogotovo ako ima jednogodišnjih cvetnica. Najbolja je prevencija, u smislu da je zemlja okolo uvek pomalo vlažna, da se malčira kako bi se sprečilo brzo isušivanje zemljišta i isparavanje vlage. Isto tako, zalivanje bez prskanja lišća i cveta.

U mojoj baštici se kod stare vrste ljubičastog floksa javi ponekad pepelnica, ali ništa ne utiče na samu biljku osim estetskog izgleda. Ja samo uklonim te listove. Biljke normalno sledećeg proleća niču zdrave.

Možete je tretirati i sodom bikarbonom (recept- 5ml sode na 1 litar vode). Jednom nedeljno prskati listove radi prevencije ili ako odmah uočite da se pojavila.

Novi varijeteti kao što je Bright Eyes ili David, Cinderella, Midsummer White phlox su otporni na ovu pojavu, tako da ih zasadite i možete samo da uživate.

Prihranjujte tokom perioda rasta i cvetanja.

Razmnožavanje

Setvom semena i deljenjem bokora se floks lako razmnožava.

Seme koje ste sakupili na jesen, sačuvate i sejete na proleće. Sa setvom se počinje oko 8 nedelja pre poslednjeg očekivanog mraza (to bi bilo sredina aprila, od nekog 20tog aprila) krajem februara ili početkom marta. Redovno održavajte vlažnost supstrata sa semenom.

Tokom cvetanja, uklanjajte precvetale cvasti osim ako ne želite da odu u seme.

Deljenje busena

Možete ih razmnožiti i deljenjem busena.

Ukoliko vidite da se na proleće kad počne višegodišnji floks sa nicanjem, stvorila gužva, razredite ih kako bi biljke kad odrastu imale više prostora za strujanje vazduha okolo, time izbegle pojavu pepelnice i bile zdravije.

Deljenjem gustog busena na svakih 5 godina podmladićete biljku i imati ih više. Na ovaj način biljku možete razmnožiti u rano proleće ili kasno leto/rana jesen. Izvaditi ceo busen pažljivo, podeliti ga oštrim nožem na pola ili tri dela, koliko već hoćete u odnosu na to koliki je busen. Odmah ih sve presaditi i zalivati redovno tokom proleća i leta (ako nema padavina). Ako to radite na jesen, isti je postupak samo bi trebalo da se nanese neka vrsta malča pred zimu radi zaštite tih novih mladih sadnica od mraza. Malč ukloniti u proleće.

Uzimanje reznica

Još jedan način razmnožavanja floksa je i uzimanje reznica od korena i sa drške.

Reznice od korena se uzimaju u rano proleće kad floks još nije izbacio nove izdanke iznad zemlje (ili tek viri). Možete iskopati pažljivo ceo busen ili sa strane iskopati malo i uzeti neku dužu žilu korena i odseći je što bliže centru biljke. Iseći je na par manjih reznica od po oko 4 cm dužine. Biljku vratiti na svoje mesto i prebaciti zemlju.

Reznice korena stavite u pripremljene saksijice, poređane horizontalno po površini. Utisnite ih u zemlju i prekrijte sa malo zemlje. Zalijte i redovno održavajte vlažnost (bez preterivanja). Od gore na saksiju stavite izrezanu plastičnu flašu ili neko staklo kako bi se održavala vlažnost radi bržeg ukorenjivanja. Kad malo poraste nova biljka početkom leta možete je presaditi u baštu ili veću saksiju.

Na ovaj način, uzimanjem reznica od korena ja razmnožavam uspešno japanske anemone. Vrlo brzo puštaju izdanke i rastu. Sledećeg proleća ću i floks.

Mogu se uzeti i reznice od drške u rano leto, ali se moraju držati u u jako vlažnim uslovima kako bi uspele.

Upotreba floksa u baštovanstvu

Floks lepo izgleda i ako ga posadite samostalno kao i u kombinaciji sa drugim cvetnicama.

Možete ga posaditi uz ivice cvetnih leja i gredica, iza manjih cvetnica. Lepo izgleda i uz prolaze. Najbolje ga kombinovati sa drugim letnjim cvetnicama.

Divan primer za kombinovanje su upravo engleske seoske bašte gde floks raste zajedno sa zevalicama, ukrasnim slezom, ružama ili ehinaceom (o njoj u ovom tekst https://floradela.com/ehinacea/ ) da pomenem samo neke.

Koristi se za rezano cveće. Noviji varijeteti imaju i šarene dvobojne listove koji su takođe vrlo dekorativni.

Pogodan i za saksije, mada je najsrećniji u bašti.

Za raskošno cveće koje cveta celo leto obavezno probajte floks, izaberite boju po želji i verujem da će vam se dopasti.

Hvala na čitanju!