Jesenja setva cveća

Kasno leto i sam početak jeseni je odlično vreme da počnete da planirate sledeću cvetnu sezonu i uradite cvetne domaće zadatke unapred. Jesenja setva cveća je naziv domaćeg zadatka. Kako biste predupredili naredno kasno proleće i leto sa jednogodišnjim i višegodišnjim cvećem, kraj avgusta i septembar su idealni za sejanje dobrog dela cvetnica za dogodine (koje inače sejamo u proleće).

Razlozi sa jesenju setvu letnjih cvetnica

Mnogo višegodišnjeg cveća (perena) i otpornih jednogodišnjih cvetnica (eng. hardy annual) koje cvetaju leti, možemo sejati već sad na jesen dok su još u cvetu. Naročito je dobro za uzgoj rezanog cveća koje je otporno (hardy cutflowers).

Ovim jesenjim sejanjem, sejanci će do zime već ojačati, prezimiti i formirati lepo razvijen korenov sistem do proleća. Čim krene da se zagreva zemlja sa prolećem i sati dnevne svetlosti povećavaju, oni kreću sa rastom i cvetaće ranije i bujnije nego sejanci koje budete sejali na proleće. Prednost ovog sejanja je upravo jača biljka, raniji početak cvetanja i više cveća. Isto tako, cveće sejano na jesen će biti bar dvostruko više nego to isto sejano na proleće.

U organizacionom smislu, pošto ste veliki deo posla uradili na jesen, na proleće imate manje da sejete, a biljke se uveliko razvijaju. Rasteretili ste prostor i posude za sejanje i preraspodelili posao. Višestruki pogodak.

Obavezno sačuvajte deo semena i za prolećnu setvu za svaki slučaj (plan nam može osujetiti jak mraz preko zime, obilne padavine, puževi i sl.). Na proleće onda sejete drugu turu da imate to isto cveće kasnije tokom leta i jeseni u zavisnosti kad već cveta (ako želite). Ovim  produžavate cvetnu sezonu omiljenim vrstama u bašti i u saksijama, naravno.

O važnosti i načinu čuvanja semena možete pročitati u ovom tekstu https://floradela.com/skupljanje-semena-cuvanje/

Šta sejati od cveća

Uz višegodišnje cveće, pogodno za jesenje sejanje su otporne jednogodišnje vrste za koje Britanci koriste termin hardy annuals. To su cvetnice koje traju jednu godinu, ali koje mogu da prezime (tolerišu mraz) tako da se mogu sejati pre proleća. Deo ovih cvetnica može da prezimi napolju i seje se direktno u baštu, a deo manje otpornih na mraz se seje ili u saksije ili se prekriva folijom danima kada je mraz radi zaštite.

Jesenja setva- kako sejati direktno i sa zaštitom preko zime

Setva se obavlja u kasno leto i ranu jesen (od kraja avgusta, početkom i sredinom septembra). Zemlja je zagrejana i temperature su još visoke, pa će biljke brzo nicati i napredovati. Do prvih mrazeva imaju vremena da razviju koren kako bi prezimile uspešno napolju ili uz malu zaštitu (ako ne porani zima).

Direktna setva

1. Pripremiti zemljište za setvu okopavanjem i uklanjanjem korova odatle. Usitnite što više zemlju kako biste olakšali semenu klicanje. (Izbegavajte da zemljištu dodajte previše hranljivih materija kako ne bi došlo do preteranog rasta lišća na uštrb cvetova).
2. Označite mesto i šta sejete kako biste znali na proleće kad niknu novi nadzemni delovi šta je gde i da ne biste greškom prekopali.
3. Zemljište pre sejanja zalijte.
4. Seme možete sejati u redovima ili razbacati po površini po želji. Prekrijte ga tankim slojem što sitnije zemlje
5. Zalijte sa prskalicom ili kantom koja ima sitnije otvore kako ne biste rasuli seme sve na jednu stranu
6. Kako biste se dodatno obezbedili u slučaju jakih mrazeva, možete dodati preko baštensku prostirku protiv mraza.

Zaštićena setva

Jednogodišnje biljke manje tolerantne na mraz, možete sejati u saksijama i kad narastu preko zime ih držati napolju  pokrivene staklom u ramovima za sadnju (cold frame) ili negrejanom stakleniku ili prostorijama sa puno svetlosti, nalik staklenicima, koji se ne greju tokom zime.

Na proleće, pre sadnje napolju,  prvo ih ojačajte tako što ćete ih postepeno priviknuti na spoljne uslove. Naglim izlaskom napolje nakon boravka u zaštićenim uslovima unutra biljka bi se šokirala pa je bolje da prvo prilagodi na spoljnu klimu.

Prvih desetak dana do dve nedelje pre planirane sadnje, iznosite ih preko dana malo po malo, svaki dan produžavajući sate boravka napolju kako bi se privikle. Prve nedelje ih iznosite samo preko dana, a noću unosite unutra gde ste ih držali. Druge nedelje, ostavite ih preko noći napolju nekoliko dana sa zaštitom preko u vidu baštenske folije protiv mraza (ili neke druge prostirke) da ih zaštiti u slučaju izuzetno hladnih noći, posle skinite i ostavite par dana bez zaštite da prenoće.

Kad prođe opasnost od poslednjeg mraza, kod nas je to obično od druge polovine aprila, zasadite ih napolju.

Cvetne vrste pogodne za jesenju setvu

Jednogodišnje otporno cveće (hardy annuals) koje ne zahteva zaštitu:

Ovo jednogodišnje cveće uspešno prezimljava napolju, jedino u slučaju najavljene jake zime i mrazeva, pobrinuti se za dodatnu zaštitu (baštovanska prostirka za mraz) za svaki slučaj.

• Ammi majus (pripaziti na jak mraz)
• Divlja šargarepa Dara (Daucus carota “Dara”)
• Orlaya
• Neven (Calendula officinalis)
• Različak (Centaurea cyanus)
• Delfinijum jednogodišnji (Delphinium consolida, eng. Larkspur)
• Nigela ili Mačkov brk (Nigella damascena, eng. love-in-the-mist)
• Lunarija ili Mesečnica (Lunaria annua, eng. Honestym)
• Ukrasni mak (Papaver somniferum, eng. Opium poppy)
• Papaver rhoeas-običana crvena bulka i P.commutatum
• Godecija
• Skabioza

Jednogodišnje otporne cvetnice sa dodatnom zaštitom:

Za ove cvetnice potrebna je zaštita baštenske prostirke protiv mraza ili sejanje u saksijama ispod stakla.

• Kalifornijski mak (Eschscholzia californica)
• Ukrasni grašak (Lathyrus odoratus)
• Linaria moroccana (eng. toadflax)

Cveće (višegodišnje i dvogodišnje) koje se seje pod staklom napolju (ono što Englezi zovu cold frames) :

• Ljubičice
• Kandilice
• Lupine (Vučika)
• Ukrasni slez
• Eringijum
• Helenijum
• Ehinacea

Jesenja setva cveća u punom zamahu

Da rezimiramo još jednom, jesenjom setvom otpornih jednogodišnjih cvetnica i sadnjom cveća imaćete jače i veće biljke na proleće koje će početi ranije sa cvetanjem i cvetati duže od posejanih na proleće. Vreme sejanja je jako bitno, da ne poranite ili ne zakasnite, od kraja avgusta do pred kraj septembra posejati jednogodišnje otporne vrste direktno napolju u zemlju ili u saksijice/posude za setvu. Deo semena ostavite kao rezervu za prolećnu setvu.

Dodatan savet, pratite vremensku prognozu.

Ja sam sejala početkom jula deo digitalisa i kandilice od svog semena, lepo napreduju. Posejala sam tad i ehinaceu od perena i uzela reznice hortenzije kao i u avgustu. Sad ću opet da sejem od jednogodišnjih cvetnica koje imam -različak, divlju šargarepu Daucus carota Dara, ukrasni grašak, ukrasni slez (starije mi je seme, ali ću pokušati) i zevalice. Verovatno ću još nešto probati.

Ova jesenja setva cveća mi deluje mnogo mudrije i praktičnije rešenje, naravno za vrste koje mogu prezimiti. Jedva čekam da vidim rezultate sledeće godine.

Rezultati iz sezone 2020 i 2021.- jesenja setva se pokazala kao jedna od najboljih stvari za uzgoj. Cveće kao što su divlja šargarepa ( Divlja šargarepa Dara (Daucus carota Dara) ili delfinijum su mi bili bukvalno tri puta viši i mnogo bujniji nego prolećnim sejanjem.

Imate li iskustva sa jesenjom setvom? Ako imate pitanja, predloge i savete, pišite obavezno dole u komentarima.

Hvala puno na čitanju!