Senovita bašta- cveće za senovita i polusenovita mesta u bašti

Baštovanski izazov zvani senovita bašta.

Gotovo svaka bašta ima senovite položaje. Po pravilu, što je bašta manja, ima više sene. U zavisnosti od tipa senke, zavisi šta će dobro uspevati u vašoj bašti. Postoji veliki broj biljaka koje uspevaju i cvetaju u polusenovitim pozicijama. Što je sena veća, to se smanjuje izbor za uzgajanje. Najvažnije je dobro proceniti položaj, osmotriti kada u toku dana ima sunca i koliko sati sija i na osnovu toga pametno izabrati biljke. Iako se morate odreći raskošnih cvetnica koje su ljubiteljke sunca, sasvim je moguće imati lepu baštu u seni.

Definicija senke

Senka se javlja kao posledica zaklanjanja sunčeve svetlosti od strane drveta ili nekog objekta. Osim ako nije otvoren prostor, senke ima svuda u većoj ili manjoj meri u zavisnosti od doba godine i dana.

Svetlost je biljkama potrebna za proizvodnju šećera kako bi se snabdele energijom za pravilan rast i razvoj. Biljke različito reaguju i podnose senku. Ima onih koje uopšte ne uspevaju na senovitim mestima i traže direktno sunce više od šest sati dnevno i ima onih koje mogu podneti senku većinu dana (manji broj njih).

Najvažnije pravilo je da izaberete pravu biljku za pravo mesto.

Tipovi senke i kako raditi sa njom

Postoji nekoliko tipova senke koje razlikujemo u bašti:

1. Sunčani položaj

Položaj ima više od 6 sati direktnog sunca tokom leta.

Za sunčan položaj su biljke koje vole da budu na direktnom suncu većinu dana i ne zahtevaju previše zalivanja. Birati cveće koje je otpornije na sušu. Ako sadite cveće kojem odgovara i polusenka, tokom vrelih letnjih dana zalivati ga više.

2. Blaga senka

Otvoren prostor koji u blizini ima objekat ili npr. grupu drveća koje baca senku.

Cveću prija blaga senka u nekom delu dana naročito preko leta, čak i onom cveću koje uspeva na direktnom suncu. Biljke koje uspevaju u senovitim pozicijama traže veću vlažnost zemljišta koju možete i malčom obezbediti.

3. Polusenovit položaj

Položaj ima direktnog sunca od 3 do 6 sati dnevno tokom leta, ostali deo dana je u senci.

U polusenovitom staništu uspevaju gotovo sve biljke za senku kao i biljke koje vole više sunčane pozicije, s tim da u polusenci imaju manji broj cvetova.

4. Prošarana senka

Senka koju pravi npr. neko sitnolisno drveće ili nešto što propušta mestimičo sunčeve zrake.

Biljke za senovite položaj ovde više zalivati.

5. Umerena senka

Položaj dobija 2 do 3 sata direktnog sunca leti tokom najtoplijeg dela dana. Slično kao i delimična senka.

Za biljke koje vole senu, obratiti pažnju na potrebe za vodom.

6. Duboka senka

Položaj dobija dnevno samo sat do dva sunčeve svetlosti. Nalazi se obično ispod gustih krošnji drveća (pogotovo zimzelenog) ili uz građevine. Mali broj biljaka uspeva na tako senovitom i suvom mestu.

Suva ili vlažna senovita pozicija

Senoviti položaji se razlikuju i po pitanju suvoće. Postoje položaji sa suvom senkom, tj. zaklonjeni, obično uza zid građevine ili ograde i ispod drveća gde ne dopire uvek kiša, pa je zemljište suvlje. Nasuprot njima su vlažne senovite pozicije gde se vlaga od padavina zadržava duže.

Biljke za senovite položaje

Bašte koje imaju najviše senke su okrenute ka severu ili istoku. Severni zid je najviše ograničavajući za izbor biljaka, pošto je to položaj koji je gotovo čitavog dana u seni. Ipak, postoje biljke, manji izbor, koje uspevaju i na takvim mestima.  Obično su u pitanju biljke većih dekorativnih listova uz cvetnice sitnijih cvetova.

U polusenovitim/ senovitim pozicijama možete uzgajati sve vrste cveća, od lukovičastih preko višegodišnjih vrsta do ukrasnih žbunova.

Evo predloga:

      Za duboku senku:

Višegodišnje cveće– kukurek, virak ili alhemila (lat. Alchemilla mollis), akantus (lat. Acanthus mollis, narodski Medveđe pantalone), astrantia ili zvezdanka (Zvezdasti štit, Vilino cveće), zvončići, geranijum, liriope muscari

      Za blagu i prošaranu senku:

Višegodišnje cveće– japanska anemona, astrantija, astilba ili medunika, dicentra (tekst o dicentri https://floradela.com/dicentra-devojacko-srce-mindusica/), geranijum, hojhera, hosta, vrste irisa, Saxifraga fortunei, bergenija, divlje ljubičice, pulmonarija ili plućnjak, razne vrste paprat za različite tipove senke.

Ukrasne trave za senku- Millium effusum “Aureum”, fazanov rep trava (lat. Anemanthele lessoniana), Calamagrotis x acutiflora, Carex morowii, Carex muskingumensis, Festuca glauca “Elijah Blue”, Luzula sylvestris, Miscanthus sinensis.

Lukovičasto cveće- visibaba (više o visibabama ovde https://floradela.com/visibaba-anticka-savremena-carobnica/, narcisi (N.Actea, N.Jenny, N.Jack Snipe), niksica Scila sibirica, đurđevak, himalajski ljiljan, ciklame (Cyclamen hederifolium).

Jednogodišnje i dvogodišnje cveće za senku– begonija, lepi Jova, nezaboravak, digitalis, nikotijana, šizantus, ljubičice, dragoljub, ukrasna kopriva.

Ukrasni žbunovi za senku

Hortenzija, japanski lovor (Aucuba japonica “Crotonifolia”), šimšir (Buxus sempervirens), ligustrum lucidum, orlovi nokti (Lonicera x purpusii “Winter Beauty”), viburnum ( Viburnum x hilerii “Winton”, davidii), fuksija (“Mrs.Popple”), vrste rododendrona npr. “Summer Fragance”.

Saveti za sadnju u senci

Pre sadnje, oplemenite zemlju organskim đubrivom, npr. baštovanskim kompostom. Uz kompost, dodajte i kupovnu zemlju za sadnju, jer je ta zemlja ispod drveta ili uza objekat obično osiromašena.

Dobro prekopajte poziciju na kojoj ćete saditi.

Iskopajte dublju i veću rupu od predviđene za sadnju biljke. Prvo naspite vodu pa vratite deo zemlje u rupu, zatim sadnicu biljke pa okolo dodajte zemlje još koliko treba da popunite. Zalijte još malo.

Nakon sadnje, dodajte malč kako bi se duže očuvala vlaga zemljišta pogotovo za pozicije suve senke.

Zalivajte redovno biljke, naročito tokom leta i one ispod četinarskog drveća (važi za pozicije suve senke).

Senovita bašta sa cvećem tokom celog leta

Uz navedene biljke kojima prija senka u većoj i manjoj meri, vaša senovita bašta će izgledati bujno i sveže. Za cveće tokom celog leta posadite perene (višegodišnje cveće), kao što su geranijum za roze i ljubičaste cvetove, astilbu ili meduniku koje ima u beloj, roze i crvenoj boji, hojheru zvonastih ružičastih cvetića, mačkov brk ljubičastih cvetića, žbunastu fuksiju, impatiens ili lepog jovu u raznim bojama. Možete ih gajiti i u saksijama, fuksiju samo zamenite onom saksijskom manjom. Za višegodišnje cveće u saksijama pogledajte u tekstu ovde https://floradela.com/najbolje-visegodisnje-cvece-za-saksije/

Kombinujte lepog Jovu sa lizimahijom u saksiji ili lepi Jova sa lobelijom,  devojačko srce (dicentra, minđušica) sa nezaboravkom. U visećim saksijama za polusenku/senku možete zasaditi padajuću glehomu, lizimahiju ili helihrizum.

Pokušajte i sa cvećem koje uspeva na suncu i toleriše polusenku, ukoliko je blaga ili delimična senka u pitanju vrlo je moguće da će lepo napredovati.

Dodajte i puzavice kao što su bršljan, mirisni orlovi nokti (Lonicera periclymenum “Serotina”), zvezdasti jasmin (Trachelospermum jasminoides, za polusenovitu poziciju, istočni zid), klematis viticella, klematis alpina i durandii za senku u delu dana. O penjačicama i puzavicama možete videti više u ovom tekstu https://floradela.com/penjacice-i-puzavice-po-zelji/

Prigrlite svoju senovitu baštu i posadite cveće koje će srećno rasti i cvetati u njoj.

Nadam se da je bilo korisno, pišite dole predloge za senovite kutke i šta uspeva lepo u senci kod vas.

Hvala na čitanju.

Šaljem veliki cvetni pozdrav!