Lale u mojoj aprilskoj bašti

Mesec je maj, još koji dan (gle kako rimujem:). Jedan od najlepših meseci u godini. Proleće i priroda su u punoj snazi i lepoti. Sve je u cvetu ili u pupoljcima. Lale su prošle, a ruže tek počele da cvetaju i mirišu.

Ja sam konačno presadila prve sejance i gomolje dalija. Stalno zapisujem šta bih još trebalo da posejem što nisam stigla do sad, gladiole da prebacim u baštu iza, prehranjujem cveće, dodam još potpora za penjanje… Uz ove baštovanske radosti, moram dodati i one kao što su premeštanja saksija tamo-ovamo svaki čas zbog čestih kiša i grmljavine, provere puževa, uklanjanja sitnih vaši koje su se pojavile na nekim ružama, ponovna okopavanja pošto se zemlja skorila od pljuskova… Sve je to jedna priča.

Dok kraj maja i jun u najavi nagoveštavaju kasnoprolećne i letnje lepote koje nas čekaju, pokazaću sada kakve su mi bile lale ove sezone.

Početak sezone lala je bio neslavan sa epizodom “lalatuljci” (lale patuljci). Usled sušnog ranog proleća te prve lale (ustvari ne baš prve prve) su bile patuljastog rasta pošto nisu dobile dovoljnu količinu vlage u potrebnom periodu. A kakve sam samo lale posadila jesenas, ne zna se koja od koje lepša, apsolutno prelepe, prošarane, dvobojne, duple… Fantazija. Kad ono, lalatuljci! I to veliki broj njih, možda i više od polovine su tako malecke ispale. Obdanište lala.

Ja sam se kasno uključila sa zalivanjem, sve sam mislila, “…pa bilo je snega, ima vlage u zemlji, ko još zaliva u martu baštu…?” Ali eto, treba da se zaliva, ako nema kiša. Nauk za ubuduće. I još jedan savet, ispoštujte dubinu sadnje, biće i drška cveta duža.

Kakogod, preslatke su bile i takve. Ali zato su dame koje su kasnije cvetale izvukle prosek čitave grupe i bile na visokim drškama i krupnih cvetova. Sad kad je prošla sezona cvetanja lala, mogu da kažem da su bile krasne, a za sledeću godinu sam naučila novu lekciju.

Evo fotografija:

 

Lale su sada na istom mestu u bašti, moraju da se ostave da im sami požute listovi. Kad precveta lala, cvet se uklanja, a listovi se ostavljaju kako bi lukovica sakupila potrebne hranljive materije i energiju za cvet sledeće sezone. Kad požute, mogu se izvaditi lukovice iz zemlje i skloniti na neko tamno i suvo mesto do jeseni. Svoje čuvam u garaži.

Nije neophodno vaditi ih iz zemlje, možete ih slobodno ostaviti pošto one uspešno prezimljavaju. Vađenje se preporučuje kako bi se očuvala bolja forma cveta. Meni su često nove sorte koje nisam vadila iz zemlje, nestajale posle dve sezone.

Više o sadnji i nezi lala i drugog lukovičastog cveća možete pročitati u sledećim tekstovima: https://floradela.com/vodic-za-sadnju-jesenjih-lukovica/  i https://floradela.com/sadnja-lukovica-u-saksije-po-slojevima/

O bogatoj i zanimljivoj istoriji lala pisala sam u tekstu https://floradela.com/istorija-lala-osvajanje-evrope-xvi-vek/

Tema teksta je pojava lala i njeno širenje Evropom u XVI veku uz delovanje prvih ljubitelja i njihove baštovanske mreže. Preporučujem i tekst o Hortus Bulborumu, holandskoj bašti koja čuva istorijske lukovice cveća https://floradela.com/hortus-bulborum-cvetno-naslede-holandije/

Gajite li lale? Imate li favorite?

Hvala na čitanju.

Šaljem cvetni pozdrav!