Pariz kao cvetna destinacija
Zamislite Pariz i još u kombinaciji sa cvećem. Duplo zadovoljstvo! Pariz je sam po sebi veličanstven po mnogo toga i kad ga još sagledamo iz cvetnih uglova, parfait. Grad bogate istorije, kulture i velike umetničke vrednosti koju se ogleda od arhitekture i književnosti preko umetnosti i mode do lepo uređenih bašti i parkova. Grad Pariz se može pohvaliti sa oko 480 bašti i parkova na svojoj teritoriji. Izdvojiću neke od najlepših mesta za posetiti za sve nas koji uživamo u zelenim površinama i da budemo okruženi cvećem. Pariz kao cvetna destinacija je idealan za uživanje u brojnim baštama, velelepnim parkovima kao i skrivenim zelenim i cvetnim mini oazama.
Listu predloga cvetnih destinacija po Parizu počinjemo Le Jardin des Plates.
Le Jardin des Plantes- Museum national d’histoire naturelle
Jardin des Plantes je čuvena botanička bašta u centru Pariza, jedno od omiljenih mesta za šetnju. Bašta je osnovana pre gotovo 4 veka (1626) kao kraljeva bašta i može se pohvaliti velikim istorijskim biljnim nasleđem. Cilj ove bašte je prikupljanje, proučavanje i približavanje biljnog sveta javnosti kroz razne izložbene sekcije u zatvorenom prostoru i baštu na otvorenom. U okviru Le Jardin des Plantes su institucije za čuvanje i proučavanje biljaka kao što su muzej, galerije i staklenici kao i biblioteka. Bibliteka muzeja je osnovana još u vreme Francuske buržoaske revolucije.
U šetnji ovom baštom možete videti istorijske staklenike, lavirint, zoološki vrt, prelepi ružičnjak i cvetne leje. Posebnu pažnju privlači ružičnjak u kom cvetaju uz nove vrste ruža i bogata kolekcija starih sorti ruža.
Ulaz u baštu je slobodan.
Luksemburški park
Park uz palatu Luksemburg jedno je od omiljenih i najpopularnijih parkova Pariza. Naziv Luksemburg palata i park su dobili po prvom vlasniku ovom poseda, vojvodi Piney-Luxembourg. Izgradnja palate i vrtova 20tih godina XVII veka vezana je za kraljicu Mariju Medići (Mediči), udovicu kralja Anrija IV. Kraljica je htela da se uz palatu uredi vrt po ugledu na Boboli vrtove u Firenci koji su bili u vlasništvu njene porodice. Iz njenog vremena su danas ostali Medići fontana i oranžerija. Vrt je tokom vremena nekoliko puta menjan i proširivan. Poznati pejzažni arhitekta L Notr je takođe dao svoj pečat ubacivši poznato jezerce ispred same palate. Palata je danas sedište Senata francuske države. Nekada je bila pozornica skandaloznih zabava koja je potom pretvorena u muzej, potom zatvor, sedište Senata i drugih vrhovnih državnih tela i danas opet Senata. Zanimljivih priča iz palate i po vrtovima sasvim sigurno ne manjka:).
Park je otvoren za javnost još 164otih godina zahvaljujući Gastonu od Orleana, mlađem bratu francuskog kralja Luja XIII.
U okviru ovog parka nalaze se francuska i engleska bašta sa formalnim delom između sa jezerom uz poznatu Mediči fontanu, oranžeriju, ružičnjak, voćnjak sa starim sortama jabuka, deo za čuvanje pčela i staklenik sa orhidejama. Svuda po parku se nalaze brojne statue od kojih i statue francuskih kraljica i poznatih ženskih ličnosti postavljene u prvoj polovini XIX veka (plus kasnije dodata replika Statue Slobode).
Jedno od omiljenih mesta u gradu za šetnju, odmor i kulturna dešavanja za sve uzraste. Obavezno za fotografisanje na zelenim stolicama uz jezero u centru parka :). Slično je i u Tiljeri parku koji je takođe uredio Andre l Notr. Do pre pedesetak godina su se ove stolice plaćale ili rezervisale unapred ženi koja je bila zadužena za ovu evidenciju na ulazu kod palate.
Slobodan ulaz. A za stolice, ko pre devojci, njegova je.
Park Tiljeri (Jardin des Tuileries)
U samom centru Pariza, na Trgu Konkord nalazi se park Tiljeri (između Luvra i trga Konkord). Najstariji i najveći javni park u gradu. Tiljeri bašte svoj naziv duguju nekadašnjoj fabrici pločica koja se ranije nalazila na tom mestu. Kraljica Katarina Medići je u XVI veku dala da se raščisti ovaj prostor i tu je sagradila palatu Tiljeri (1564). Ona je tu organizovala raskošne bankete prilikom dočekivanja stranih ambasadora (npr. engleskog u ime kraljice Elizabete I) i drugih visokih zvanica kao i svadbu svoje kći Margarete Valoa (koja se pretvorila u krvavi pir poznat kao Vartolomejska noć).
Za vreme kralja Luja XIV, njegov pejzažni arhitekta Andre l Notr je 1640. godine vrt ispred palate iznova osmislio u formalnom francuskom stilu kako izgleda i danas. Park je od svojih početaka igrao važnu ulogu kao scena za neke od najvažnijih istorijskih zbivanja francuske države.
Kako se nalazi odmah uz Luvr i neke druge muzeje i atrakcije ovaj park je uvek pun posetioca za uživanje i odmor. Uz zapadni deo parka nalazi se i muzej Oranžerije gde možete pogledati slike impresionista i postimpresionista, naročito ako ste ljubitelji Moneovih lokvanja.
Slobodan ulaz.
Jardins du Palais Royal
U blizini Luvra, nalaze se vrtovi Kraljevske palate (Palais Royal) koji su sa svih strana okruženi delovima ovog kraljevskog kompleksa. Bašta je nastala u XVII veku (1633) kada je Pjer Desgot dizajnirao za kardinala Rišeljea. Četrdeset godina kasnije ih je Andre l Notr ponovo redizajnirao kao jednu od najlepših bašta u gradu.
U vrtu ima 500 drveća i poznat je po 4 reda duplih zasada drveća uvek pod konac četvrtasto orezanih. Prelepe su scene sa početka proleća kada cvetaju magnolije okružene narcisima ispod.
Slobodan ulaz.
Jardin du Champ-de-Mars
Izaberite Marsova polja za najbolji pogled na Ajfelov toranj iz ovog parka. Park se prostire od Vojne škole do Ajfelovog tornja. Naziv Marsova polja je dobijen po rimskom bogu rata Marsu zbog blizine poznate Vojne škole (Ecole militaire). Jedno od omiljenih mesta za piknike u gradu. Otvoren još 1780. godine.
Parc de Bagatelle
Kada sam pisala tekst o najlepšim ružičnjacima u svetu pisala sam i o ovom parku. Park i palata su nastali kao deo opklade kraljice Marije Antoanete i njenog devera 1775. godine. Ružičnjak privlači najveću pažnju u ovom parku, naročito u vreme kada počinju da cvetaju ruže krajem proleća i početkom leta. Park je mesto održavanja raznih manifestacija i letnjih muzičkih festivala. Navodi se kao jedan od najlepših parkova Pariza.
Bašta muzeja Roden
Muzej Rodin je veoma posećen umetnički muzej u gradu koji je smešten u zgradi koja je bila poznata kao Hotel Biron. Otvoren za javnost od 1919. godine kao mesto gde se čuvaju vajarska dela Ogista Rodena i drugih vajara istog perioda (Roden je tu imao radionicu). Uz skulpture poznatih vajara, muzej sadrži i značajnu kolekciju slika i crteža umetnika kao što su Mone, Renoar i Van Gog.
U okviru muzeja nalazi se prostrano dvorište sa lepo uređenom baštom u kojoj su takođe izložene skulpture.
Botaničke bašte grada Pariza
Pariz ima četiri botaničke bašte: Parc Floral de Paris, pomenuti Parc de Bagatelle, Jardine de l’ecole d’Horticulture du Breuil i Jardin des serres d Auteuil.
Parc Floral de Paris je park uz dvorac Vinsent u sred istoimene pariske šume. U pitanju je prostor koji zauzima površinu od 28 hektara i koristi se za organizovanje raznih kulturnih i hortkulturalnih dešavanja. Ovaj park je otvoren za javnost od 1969. godine.
Jardine de l’ecole d’Horticulture du Breuil poseduje veliku kolekciju drveća od 108 različitih vrsta. Bašta je osnovana u XIX veku (1867) i služi za proučavanje drvenih biljnih vrsta i kao učionica na otvorenom.
Jardin des serres d Auteuil je botanička bašta koju je osnovao kralj Luj XV 1761. godine. Bašta i staklenici čuvaju bogatu kolekciju retkih biljnih vrsta, drveća i palmi.
Jardin sauvage Saint-Vincent
Divlja bašta grada Pariza. Bašta koja je dugo vremena bila napuštena, sada je delimično uređena i ostavljena u već postojećem divljem duhu radi očuvanja ekosistema i biodiverziteta koji se tu razvio.
Skrivene bašte Pariza
Uz zvanične javne vrtove i parkove koje sam navela gore za posetiti, ostavljam vam preporuke i za nekoliko divnih malih poluprivatnih bašti skrivenih unutar dvorišta ili ušuškanih u otmenim pariskim kvartovima.
Bašta Muzeja romantičnog života (Musée de la Vie Romantique)
U kvartu Pigal smešten je Muzej romantičnog života u nekadašnoj kući slikara Ari Šefera iz XIX veka. Kuća sama po sebi izgleda veoma lepo sa žaluzinama u mint boji koji izgledaju veoma upečatljivo. Šefer je ovde okupljao kulturnu elitu grada, Delakroa je bio njegov komšija, Šopen je takođe često navraćao i verovatno svirao gostima kad je bio raspoložen. U dvorištu muzeja je baštica u kojoj cvetaju ruže, letnji jorgovan, digitalisi, ukrasni luk, mak i drugo cveće cottage garden stila. Tokom toplijih meseci u dvorištu je kafe gde možete sesti i uživati u ovom skrivenom zelenom kutku. U blizini ovog muzeja se nalazila kuća u kojoj je živela Žorž Sand, pa je u muzeju i izložbeni deo njoj posvećen.
Skrivene bašte kvarta Mare
Otmeni aristokratski kvart Mare (Marais) u kom se nalaze nekadašnje gradske palate pripadnika kraljevske porodice i plemstva koje se zovu Hotel ( ‘hôtels particuliers’ ), danas su sedišta muzeja, arhiva, biblioteka, galerija, otmenih radnji i drugih kulturnih institucija. Svaka od ovih palata (bar one koje sam posetila i za koje znam) ima unutrašnje dvorište koje je prava mini zelena oaza za mir i opuštanje, danas su uglavnom otvorene za javnost samo ako znate za njih ili srećnom slučajnošću naiđete na njih šunjajući se tim krajem. Ova ja iz iskustva :). Mare mi je sa istorijske strane jako zanimljiv i pre nekoliko godina sam obilazeći razna mesta i muzeje u tom kvartu videla i neke od ovih privatnih bašti. Sledeći put ću više zavirivati baštovanskim tragom i doneti pravi putopis.
Dvorište muzeja Karnavale
Muzej Karnavale je muzej povećen istoriji grada Pariza sa bogatom kolekcijom predmeta koji pokrivaju period od praistorije do današnjeg vremena. Ako ste zainteresovani za istoriju, umetnost i velike ličnosti francuske kulture preporučujem da posetite ovaj muzej, svašta se interesantno može tamo videti. Osim prelepe zgrade iz XVI veka (krajem XVII veka je ovo bila kuća Madam de Sevinje, poznate po svojim pismima i kulturnom krugu) i izuzetne kolekcije, muzej poseduje i unutrašnje dvorište sa baštom u formi geometrijski uređenih zelenih živica kao i renoviranu oranžeriju koja se koristi kao deo izložbenog prostora.
Bašta Saint-Gilles Grand Veneur-Pauline Roland
Još jedna tajnovita bašta skrivena u dvorištu okolnih zgrada u delu Mare. Osim podugačkog imena (ovo Grand Veneur dolazi od naziva gradske kuće koja se tu nalazi, dok je Pauline Roland ime novinarke i feministkinje koja je bila i prijateljica Žorž Sand ) zbog trga na kom se nalazi, ovo je prava mala romantična bašta puna lukova i prolaza obavijenih mnogobrojnim ružama.
.
Bašta Nacionalnog arhiva (Jardins des Archives Nationales)
U unutrašnjem dvorištu zgrade nacionalnog Arhiva Francuske nalazi se jedna skrivena bašta. Savršeno mesto za predah ako ste u blizini. Ustvari, tamo su dve bašte, jedna formalnog tipa ispred i jedna prava iza sa desne strane koja se ne vidi sa ulice u unutrašnjem dvorištu. Ova skrivena bašta puna zelenila i cveća otvorena je za posetu tek od 2011. godine. Inače, Napleon Bonaparta je početkom XIX veka (1808) ovde smestio Arhiv kao mesto gde se čuvaju stara dokumenta od važnosti za istoriju francuske države i naroda.
Ako ste u istom kvartu, možete zaviriti u dvorišta nekoliko šesnaestovekovnih palata kao što su i Hôtel de Sens koja je nekad pripadala kraljici Margo (Margaret Valoa) ili dvorište Hôtel Lamoignon gde je danas smeštena istorijska biblioteka grada Pariza (odmah preko puta Muzeja Karnavale).
Mare je prava mala istorijska kapsula uz ove skrivene bašte i palate pune istorijskih priča od srednjeg veka preko XVI veka (kada su se gradile ove palate) i burnih dešavanja pre i posle Revolucije 1789. godine.
Još jedna važna destinacija grada je Prirodnjački muzej, ali to će ostati za neku drugu priču.
Bašte koje nema i jedan slon
Za kraj ovog teksta, evo priče o jednoj neobičnoj pariskoj bašti koje više nema. Ovo sad nije priča o cveću. Bašta je bila zanimljiva zbog zabave koja se odvijala u njoj. Naime, u blizini Monmartra nalazi se čuveni kabare Mulin ruž (Moulin Rouge) u kojem se i danas održavaju muzičke predstave po ugledu na slavne dane ovog kluba. Na mestu nekadašnje vetrenjače ovde je otvoren noćni klub krajem XIX veka sa ulazom u obliku crvene vetrenjače po kojoj je i dobio naziv. Ovde su se održavali nenadmašni zabavni spektakli i nastupale najbolje kan-kan igračice, okupljao se zanimljiv svet Belle epoque-a željan zabave i često sklon sumnjivom moralu :).
Ipak, ovaj klub ili pozorište imao je i dvorište/baštu za uživanje napolju sa mini pozornicom kada je bilo lepo vreme. A u bašti je najveća zanimljivost bio jedan slon. Da, slon! Ne pravi, već napravljen da bude atrakcija i sa tajnom odajom unutar slona za privatne sastanke (pojavljuje se u filmu Moulin rouge sa Nikol Kidman koja na vrhu ima sobu). Bašta kabarea se i zvala po slonu Jardin de Paris Elephant. Slon su vlasnici videli i odmah kupili na Svetskoj izložbi održanoj u Parizu 1889. godine (iste godine kada su otvorili kabare). Par godina posle toga je uklonjen, dvorište je izmenjeno tokom vremena, zgrade proširene i bašta sa slonom potpuno nestala i pala u zaborav. Za malo vremeplova, pogledajte više o ovoj bašti i slonu na https://www.messynessychic.com/2015/09/18/the-forgotten-elephant-of-the-moulin-rouge-garden-party/
Ako planirate posetu Parizu nadam se da sam vam dala par ideja za cvetne uživancije. Pariskih bašti i parkova ima svuda naokolo, gledajte mapu i nađite mesto taman za predah između npr. muzeja i restorana. A verujem da ćete naići i na razna cvetna iznenađenja baš iza sledećeg ugla. Naravno, izaberite kad je cvetna sezonu u toku.
Uživajte i javljate utiske!
P.S. Preporuka knjige sa fotografijama Pariza u cvetu pod naslovom Paris in Bloom Džordžijane Lejn https://georgiannalane.com/paris-in-bloom
Predlozi drugih cvetnih destinacija u tekstovima: Cvetne destinacije- Beč i carski vrtovi i Cvetni Mediteran- Grčka (Atina, Krit, Rodos i Krf) kao i Cveće i bašte Sicilije uz Sicilijom kroz vreme uz osvajače i cvetne tragove.
Hvala na čitanju.
