-
Cinije
Cinije (lat. Zinnia elegans) su jedne od najradosnijih cvetnica koje cvetaju celo leto i jesen sve do prvih mrazeva. Ako želite da imate šarenu baštu ( ili u saksijama na terasi) punu raznobojnog cveća nekoliko meseci bez prekida, cinije su sjajan izbor. Ako ne volite šareniš, možete ih birati i saditi samo u bojama koje se vama sviđaju. U narodu su poznate pod nazivom ,,lepi čovek” ili ,,lepi dečko” i omiljene su u seoskim baštama. Baka mog supruga ih svake godinie gaji u svojoj baštici, čuva seme i dokupi novo još na proleće. Prošlog leta mi je drugarica slala fotografije baštice svoje bake na jugu Srbije koja je prepuna cinija,…
-
Ukrasni cvetni grmovi
Ukrasni cvetni grmovi, uz drveće, zbog svoje veličine, predstavljaju osnovu vaše bašte i daju mu strukturu zbog čega treba posvetiti posebnu pažnju njegovom odabiru i nezi. Dobro se informisati šta biste da sadite i na kom mestu, uzimajući u obzir veličinu ukrasnog žbuna kad naraste, koliko prostora mu ostaviti, koji položaj mu odgovara i kakvi uslovi, kakvu negu zahteva (sastav zemljišta, zalivanje, orezivanje…). Pre kupovine, uvek dobro istražite i informišite se kako biste napravili najbolji izbor za svoju baštu. Najbolje vreme za kupovinu i sadnju ukrasnog žbunja je jesen. Nakon sadnje u jesen, biljke imaju dovoljno vremena da se pred zimu i tokom zime uz obilnije padavine prime i ukorene…
-
Divlja šargarepa Dara (Daucus carota Dara)
Čipkasta i vazdušasta cvetnica, savršena za pomalo divlji izgled bašte nalik cvetnom polju. Divlja šargarepa Dara (Daucus carota Dara) divlja je forma kultivisane šargarepe koja se uzgaja zbog cveta i lišća. Za razliku od drugih srodnika koji su cvetova bele boje, Dara se javlja u raznim nijansama bordo boje. Pripada rodu Daucus carote (divlje šargarepe) koje rastu u Evropi i jugozapadnoj Aziji. Rod je u okviru familije Apiaceae. Na engleskom jeziku je poznata i kao Wild carott ili False Queen Anne’s Lace. Opis Daucus carote Dare Daucus carote su zeljaste, uglavnom dvogodišnje, biljke koje su visine od 30 do 60 cm, dok je Dara je visine oko 90- 120 cm.…
-
Cvetni muzeji
Oduševim se kad otkrijem muzej posvećen cveću. Cvetni muzeji, zamislite tu poslasticu! Za sve ljubitelje muzeja i cveća postoje mesta koja namenski slave cveće ili samo određeni cvet kroz prošlost, u kulturi i umetnosti kao i odnosu sa ljudima. Savršen spoj. Sastavila sam listu baštovanskih i cvetnih muzeja širom sveta uz par umetničkih muzeja koji imaju prekrasne bašte, a koji su se sasvim prirodno uklopili u ovu grupu. Pribeležite svoje favorite na listu cvetnih destinacija kada budete negde u blizini. Listu otvaram omiljenim Garden Museum u Londonu. Garden Museum u Londonu Muzej koji slavi hortikulturalnu tradiciju Velike Britanije i britanske bašte, Garden Museum, smešten je u nekadašnoj staroj crkvi St.Mary…
-
Hari Poter i magični svet biljaka
Čarobni svet koji je stvorila britanska autorka Dž.K. Rouling sa dečakom čarobnjakom u liku Harija Potera i njegovih drugara na Hogvorts akademiji, naišao je obožavaoce širom sveta. Hari Poter serijal u sedam knjiga, uz sjajno dočaranu atmosferu priče i napetih avantura, pun je zanimljivih likova, čarobnih i strašnih stvorenja i isto takvih životinja i biljaka. U svim knjigama o Hariju Poteru pominju se razne čudnovate biljke od kojih je deo iznedrila autorkina mašta, dok je za dobar deo njih pronašla inspiraciju u prirodi. Za pojedine biljke, nije morala da traži daleko, trebalo je samo da baci pogled na komšijske bašte ili okolinu. Neke od ovih biljaka imaju dugu i zanimljivu…
-
Radićepura botanička bašta i festival
Na istočnoj obali Sicilije, negde na sredini puta, između vulkana Etna i Jonskog mora, nalazi se privatna botanička bašta Radićepura. Smeštena usred mirisnih citrusnih voćnjaka i srebrnastih maslinjaka u ovom prelepom pejzažu, bašta je potpuno nesvakidašnje mesto divne energije. Nastala je kao san jednog zaljubljenika u biljke i hortikulturu, Veneranda Faroa i danas je u vlasništvu porodice Faro, tj. fondacije Radicepura Fondazione. Ova botanička bašta prostire se na preko 5 hektara zemljišta i poseduje 3000 biljnih vrsta uz banku semena u blizini mesta Đare (Giarre). Stvorena je da bude mesto za sve ljubitelje bašti kao i mesto istraživanja. Cilj osnivanja bio je očuvanje prirode i zaštita životne sredine uz razvoj…
-
U bašti sa Fridom Kalo
Frida Kalo, čuvena je meksička slikarka i jedna od omiljenih ikona XX veka. Prva pomisao na nju mi je cveće u njenoj kosi skupljenoj u platenice oko glave i spojene obrve, pa tek onda njena umetnost. O Fridi i slikama koje je stvarala već je toliko toga napisano, dok sam ja htela u ovom tekstu da se pozabavim Fridinom vezom sa cvećem. Frida je neizmerno uživala da bude okružena cvećem i inspirisana njime. U skladu sa naslovom U bašti sa Fridom Kalo, zamišljam je kako slika u unutrašnjem dvorištu svoje kuće Casa Azul, sedeći sa štafelajem ispred nje, okružena zelenilom i raznobojnim cvećem jarkih boja između staza. Verovatno sa cvetom…
-
Cvetne destinacije- Beč i carski vrtovi
Carski grad Beč, nekadašnja prestonica velike i moćne Habzburške monarhije, uz svoju bogatu istorijsku i kulturnu baštinu može se pohvaliti i svojim baštovanskim nasleđem. Lepoti i zanimljivosti ovog grada, koji važi za jedan od najlepših u svetu, doprinose lepo uređene bašte i parkovi sa sada već dugom tradicijom. Upravo ovu hortikulturalnu tradiciju stvaranja i negovanja zelenih površina i biljnih kolekcija, austrijska država ove godine obeležava kao 450 godina od prve biljne kolekcije formirane na tada izgrađenom imanju palate Šenbrun sa carom Maksimilijanom II. Uz carske vrtove u okviru Šenbruna, u samom centru grada nalazi se još nekoliko cvetnih lokacija za nas ljubitelje: vrt palate Belveder, Univerzitetska botanička bašta, Volksgarten bašta…
-
Cveće koje se samorasejava u bašti
Biljke koje se same rasejavaju mogu biti sjajan dodatak bašti. One po precvetavanju i pretvaranju u seme, umesto vas obave posao razmnožavanja, tako ne morate da skupljate seme i sejete ih ponovo. Jednom ih posejete i one dalje nastavljaju same. U cveće koje se samorasejava spadaju na prvom mestu jednogodišnje ili dvogodišnje vrste, ali i perene. Kod samorasejavajućeg cveća životna priča ide ovako. Kad je seme zrelo, pada oko njih ili se raznosi okolo po bašti i dvorištu, klija čim su uslovi za to odgovarajući i dalje raste i cveta da bi opet odlazilo u seme i sve ispočetka. Morate ih držati na oku, jer ove biljke su svojeglave i…
-
Rukopisi koji su procvetali: Cveće u rukopisnim knjigama srednjeg veka
Uvid u izgled nekih davno prohujalih bašti, njihovih značenja i onovremenih cvetnih priča, u ovom tekstu srednjovekovnih, daju nam crteži u iluminiranim manuskriptima, tj. ukrašenim rukopisnim knjigama iz tog vremena. Gde su se nalazile bašte, kakvu funkciju su imale, kako su izgledale, koje cveće se uzgajalo, koje je bilo omiljeno, možemo saznati sa crteža u ,,cvetnim rukopisima”. Ove rukopisne knjige nastale su tokom srednjeg veka (od V do kraja XV) i perioda renesanse (XV i XVI vek) i veliki deo njih je bogato ukrašen cvetnim motivima. Cveće je na stranicama ovih rukopisa imalo višestruku ulogu, da ukrasi delo i da mu se divimo (i dan danas) kao i da simboličkim…
